Мирослав Јевтић: Писмо са српског Косова и Метохије

Свесни ли смо ми мали Срби историјског значаја ове 2019 године. Знамо ли ми да смо причасници јединствене радости. Нешто се не чује радосни усклик по земљи Србији и у срцима Србаља нема оне ревносне покретачке снаге која је водила и красила наше претке, а реч је о ничему другом но о Вери Православној. Место ларме која треба да грми земљом Србијом, Србија се покрила неким бојажљивим покривачем тишине не смејући збацити мрачни покривач потчињености и погледати светлост која је обасјава данас.

О чему се ради?

Србија ове године слави јубилеј на који јој многи и многи народи могу позавидети, а то је 800 година аутокефалности Српске Православне Цркве и Српске државности. Овим бројем се могу само ретки народи похвалити. Многи народи ослушкујући жудно траже одговор на питање: У чему је тајна миленијумског бивствовања Српског народа и поред свих страдања, истјазавања, ропства и мучења?

Одговор је само Србину познат а другима непојмљив јер је у питању вишевековно искуство, а реч је о једној непрекидној линији која се 8 векова није прекидала, у томе лежи тајна српског опстанка и постојања и све док буде те линије и док се она не прекида, српски народ ће опстајати и поред свих злих ветрова што су се на њу сручили. Та линија може да се изрази са две речи а то је: СЛУЖБА ХРИСТУ! Ово је једина служба на коју је Србин позван. Што веће одступање од ове службе и замењивање ове службе службом туђину и непријатељу, већи мрак ће Србијом владати. Питање које неминовно произилази из овога и на које сваки Србин треба да одговори и од чијег одговора зависи његов опстанак и каквоћа његове везе са прецима, гласи: Србине брате, да ли још увек гори кандило вере у души твојој?

Мирослав Јевтић (23), економиста, апологет, хришћански мислилац, живи на Косову и Метохији

Део наслова и опрема: Стање ствари

(Борба за веру, 25. 12. 2019)