Упитан ако нема црвених линија у дијалогу, као што се званично понавља, у чему је проблем, на пример, што Србија лобира против независности самопроглашеног Косова, Палмер каже да је лобирање изазвало таксе, а оне су постале препрека напретку у дијалогу, а на другој страни Београд их сматра разлогом да се не врати за преговарачки сто.
„Тако нешто није од помоћи. Лобирање код, пре свега
малих земаља, да повуку признање, је можда тактички успех за Србију, али кошта Београд да очува свој интерес и постигне договор о нормализацији. Надамо се да ће обе старне разумети своје интерес и постићи договор”, казао је он.
САД би желеле, не крије Палмер, да виде међусобно признање као централну тачку договора.
Истакао је да је циљ САД да подржи дијалог и споразум из којег би, како казе, сви изашли тако, да су заштитили своје основе интересе. Нагласио је да нико не треба да има осећај да је изгубио, и да нема разлога да компромис буде победа за Србију, такозвано Косово и међународну заједницу.
„То ће захтевати компромис, неку врсту емпатије, разумевање како друга страна гледа на ствари и спремност на сарадњу у проналажењу договора који би био локално прихватљив, а уједно би могао да се грађанима представи као право решење”, објаснио је Палмер.
Рекао је да САД и Србија желе исту ствар – напредак ка европској будућности Србије.
„Желимо европску перспективу за Србију, а постићи је захтева решење косовског питања. Србија има подршку САД у том процесу као што је има Косово. Ми желимо да помогнемо странама да се састану, идентификују тачке заједничког интереса, али и разлике и да дођу до споразума који би био најбољи за њихову будућност”, објаснио је.
На питање шта САД подразумева под компромисом, у ситуацији у којој је јасно да Београд неће пристати да призна Косово, а да не добије ништа, Палмер је рекао да није на САД да говори шта је компромис и да је важно да стране преузму саме одговорност за тај процес.
„Ми смо спремни да сарађујемо са властима у Београду и Приштини подржавајући напредак. Веома је важно да споразум буде нешто локално, а не нешто што је написано у Вашингтону и потом наметнуто странама. Тако нешто не би била стабилна будућност”, сматра Палмер.
На питање шта уколико дакле не дође до договора, Палмер одговара да би у том случају сви били на губитку.
„Надамо се да је могуће постићи споразум, а у том процесу могу да рачунају на пријатељство, подршку и активно ангажовање САД”, рекао је Палмер.
У дијалогу, сматра, има много тема о којима треба разговарати, јер свако одрживо решење садржи мултидимензионални, политички, економски и безбедносни аспект, као и културни по питању положаја имовине Српске православне цркве.
„Све су то отворене теме о којима треба разговарати. Има много елемената за разговор”, поручује Палмер.
На питање да ли су одржива тумачења дела јавности да се пожуривање запада да до решења косовског питања дође до јуна повезује са изборима у САД и жељу Доналда Трампа да решење буде у његовом мандату, Палмер је рекао да жеља да се постигне решење није вођено америчким политичким календаром, већ чињеницом да ће спор што дуже траје остати нерешен и биће теже да се напредује ка договору.
„Надам се да ће и стране разумети потребу хитности и да ће што пре моћи након избора на Косову и формирања владе моћи што пре да се врате дијалогу”, закључио је Палмер.