РТ: Безвизни режим за самопроглашено Косово? Нема трговине за Србију? ЕУ се и даље понаша као 1999. године
31.08.2019. - 10:05
фото: З. Шапоњић
Од разговора о путовању без виза са одметнутом српском покрајином Косово, до захтева да се Споразумом Србије о слободној трговини с Русијом стави ван снаге, ЕУ наставља да делује као да предстојећи „Брегзит“ неће разбити њену илузију о њеном постојању као таквом..
Федерика Могерини, тренутни шеф спољне политике ЕУ, саопштила је у четвртак да би самопроглашено Косово требало да добије привилегије за путовања без виза, јер су „сви услови за укидање виза испуњени“. Како би тачно ово функционисало за пет земаља чланица ЕУ које нису признале самопроглашено Косово, није рекла.
Кипар, Грчка, Румунија, Словачка и Шпанија одбили су да признају српску покрајину, од када је привремена албанска влада прогласила независност 2008. године. Србија је такође одбила признање, а признање службено што крши Резолуцију 1244 Савета безбедности УН, којом је одобрено и НАТО мировно присуство у покрајини 1999. године, после илегалног ваздушног рата у име албанских сепаратиста.
Српски премијер Ивица Дачић већ је протестовао због присуства „косовског премијера“ Беџета Пацолија на неформалном састанку министара спољних послова ЕУ у Хелсинкију, где је Могеринијева изнела своје мишљење. Србија је кандидат за чланство у ЕУ, док самопроглашено Косово није.
Европска комисија је саопштила да је Пацолијево присуство „неопходно и корисно“, јер је Могеринијева желела „учешће свих земаља Западног Балкана да би се разговарло о важним темама које имају за циљ побољшање регионалне сарадње“.
Док је свака српска влада од „обојене револуције“ из октобра 2000. године о чланству у ЕУ говорила као о главном спољнополитичком циљу, Брисел је више пута јасно ставио до знања да је предуслов да се Београд „помири са стварношћу“ и призна самопроглашено Косово. То је био предалек корак чак и за најокорелије про-ЕУ политичаре.
Покушаји председника Александра Вучића да стекне предност са ЕУ и романтизацијом с Кремљом само су учврстили положај и Брисела и Вашингтона. Неспремност САД-а и ЕУ да Вучићу отворе било какав простор како би кроз стални притисак, у замену за чак и најситнији празан гест могао да се окарактерише као „победа“, иронично је зауставило читав процес.
Заглављен у чекаоници ЕУ, Вучић тежи краткорочним добицима потписивањем пакта о слободној трговини са Евроазијском економском унијом – блок који предводи Русија. Споразум ће бити формализован 25. октобра, најавио је руски амбасадор у Београду.
Не треба ни помињати да Брисел није срећан. Иако је Београд тренутно слободан да са било ким закључи било какав уговор, „Србија је у оквиру преговора о придруживању дужна да одустане од свих билатералних трговинских споразума на дан приступања ЕУ“, саопштила је ове недеље Европска комисија, док су други високи званичници ЕУ саопштили Београду да уговор треба да има „излазну клаузулу“.
Ако све ово звучи познато, то је зато што је Брисел понудио потпуно исте услове Украјини још 2013. године, а тадашњи председник Виктор Јанукович уместо тога хтео је да одабере трговински споразум са Русијом, након чега свргнут крвавим пучем који је земљу одвео у хаос и грађански рат.
Иако се ставови ЕУ о „западном Балкану“ од тада нису нимало променили, околности су се промениле. Руководство блока сада се сукобљава са америчким председником Доналдом Трампом о Ирану и трговини. Брисел се такође мора борити с милионима миграната, политичком драмом у Каталонији и одлуком Велике Британије из 2016. године да напусти ЕУ.
Све ово представља егзистенцијални изазов блоку.
31. октобар је тешки рок за „Брегзит“. То је уједно и дан када мандат Могеринијеве истиче, заједно са остатком тренутне Европске комисије. Дан касније могао би бити више од само почетка новог мандата Европске комисије, али и сасвим новог листа за ЕУ – шанса да се суочите са стварношћу, ако хоћете.
Извор: Восток / РТ
vostok.rs
