Милица Јурић, која се као дете затекла у колони, подсетила се операције „Олуја“ и трагедије која је задесила њену породицу
– Ја сам Милица Јурић, рођена Михић, дете Крајишника, из села Доњи Ваганац у близини Плитвичких језера. Избеглица сам. И поносна сам на то. У рату су ми убили стрица. Напустили смо родну кућу. Није ми било јасно зашто остављам маму и тату и одлазим. Четвртог августа 1995. нисам разумела шта се дешава. Видела сам колону, тугу и бол. Тражили смо погледом оца и мајку иако их нисмо видели, мајка је била у колони, а отац је остао да брани село – рекла је она.
Када је отац мобилисан, рекла је да је мајка остала, јер није желела да га напусти.
– 4 године она је одлазила са бомбом на спавање, чувала ју је испод јастука. Отац јој је рекао „Ако дођу, спаси се“ – рекла је она окупљенима испред манастира Крушедол.
Како је рекла, она је пронашла срећу у Србији, али „своју Лику никад не може заборавити“.