ОДБОР за стандардизацију српског језика упутио је Конференцији универзитета Србије предлог да се на факултете уведе српски језик као обавезан предмет.
– Све је видљивија ниска језичка култура, чак и код факултетски образованих грађана. Такво стање је логично са оваквим статусом српског језика у нашем образовању, с малим бројем часова у основној и средњој школи и без изучавања српског језика на универзитету – наводи се у писму које је упућено КОНУС-у.
Одбор предлаже да учење српског језика на универзитетима траје најмање годину дана. Програме примерене профилу факултета урадили би представници факултета заједно са стручњацима са катедри за српски језик и Одбора за стандардизацију.
– Факултетско образовање не подразумева и функционалну писменост, што значи да студенти не знају начин типичне употребе језика у типичним ситуацијама, а све је већи број људи који директно учествују у комуникацији и не размишљајући о томе да ли су довољно образовани за то – наводе у Одбору.
Они сматрају да постоје факултети на којима је изучавање нашег језика – неминовно, па наводе:
– Српски језик није обавезан предмет чак ни на страним филологијама, где се образују будући професори и преводиоци, а сасвим изостаје на другим наставничким факултетима. Не изучава се на ненаставничким факултетима, где је као језик струке – практично неминован. На другој страни, студије новинарства, сценских уметности, о праву да не говоримо, незамисливе су, а реализују се, без изучавања и српског језика. Ово је разлог што и многи факултетски образовани људи врло слабо познају српски језик и што су, по правилу, функционално неписмени.
У Одбору кажу да је тешко схватити да су сви факултети схватили нужност да се на њима изучавају страни, а да познавање српског језика, који је свима примарни језик комуникације у струци и друштву – није важно.
Проф. др Срето Танасић, председник Одбора за стандардизацију српског језика, верује да ће се већина озбиљних људи сложити да се наш језик уведе на факултете и да ће то бити реализовано. Он као добар пример наводи декана Машинског факултета у Београду Радивоја Митровића, који је, иако са техничких наука, велики заговорник увођења српског језика на све факултете.
МАЊАК ПИСМЕНОСТИ У ЈАВНОСТИ
ТАНАСИЋ указује на веома низак ниво језичке културе у јавним наступима и напомиње да је некада само одређени број људи говорио и писао:
– А данас говоре сви, као да никакав животни успех нису постигли ако их нема у јавном простору. Што су мање писмени, више воле да говоре и верују да добро знају српски језик.