ИЗМЕЂУ ДВА ПОПИСА 10.000 МАЊЕ: Каква је будућност Срба у Црној Гори

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: Политика

Фото: Политика

Недавна изјава председника Владе Црне Горе Мила Ђукановића да његова „мисаона матрица није да протера Србе из Црне Горе, а и кад би то хтео, не би му дозволиле институције”, била је ударна вест у готово свим медијима.

Ипак нешто другачије сведочи податак који је изнео председник Српског националног савета Момчило Вуксановић, који тврди да је између два пописа број Срба у Црној Гори за време владавине Ђукановића смањен за 10.000. За тај податак се знало, али никог то није забринуло. Напротив, владајући политичари су то најављивали иза скупштинских говорница уз обећање „да ће на наредном попису број Срба бити сведен на минимум, као и оних који говоре српским језиком, јер ми”, како је рекао један Ђукановићев посланик, „стварамо новог човека”.

Црногорски премијер је недуго након изјаве о односу према Србима оценио да су многи хтели да у Црној Гори наметну „туђински језик” а не „свој црногорски” и упозорио поједине опозиционе посланике да би хтели да оспоре Црногорску цркву која је, како је навео, укинута даном укидања независности Црне Горе.

Овдашњим медијима никада ударна вест није била када су званичне институције саопштавале да Срба скоро да и нема у институцијама извршне власти, па ни када је бивши градоначелник Подгорице Миомир Мугоша на одборничко питање одговорио да у органима локалне управе не ради ниједан Србин.

Скоро да више нико од медија у Црној Гори и не бележи да су српски језик и ћирилица протерани из наставе у основним и средњим школама, из уџбеничке литературе, да су протерани српски писци из лектире и читанки, да се кривотворе историјске чињенице… Све се то десило управо од када је Мило Ђукановић постао лидер Демократске партије социјалиста и близу петнаест година откако се налази на месту премијера.

Данас су укинути сви књижевни часописи српских писаца који су 70 година штампани на српском језику и ћирилици, попут чувеног часописа „Стварање”. Узалуд су Срби конститутиван народ који чини трећину становништва Црне Горе. У јавним службама, органима државне и локалне управе, заступљени су свега 7,3 одсто.

Посланик Демократског фронта Љиљана Ђурашковић у скупштинском Одбору за људска и мањинска права рекла је да је српски народ недопустиво изопштен из најважнијих институција у Црној Гори.

Према информацији о заступљености мањинских народа и других мањинских националних заједница у државним органима и органима државне управе, у јавним службама ради 82,11 одсто Црногораца, док је свега 7,3 одсто Срба запослено у јавној управи, а, према последњим подацима са пописа, они чине око 30 одсто становништва.

„Ово је изузетно забрињавајућ број. Зар је могуће да су Срби, који су трећина становништва, у овако занемарљивом броју заступљени у јавној управи. Боде очи да у појединим министарствима и управама нема ниједног Србина”, рекла је Ђурашковићева. „Да ли то значи да су Срби непожељни у министарствима науке, правде, рада и социјалног старања и у служби председника државе, као и у секретаријатима за развојне пројекте, законодавство, управама за антикорупцију, кадрове, заштити културних добара и збрињавање избеглица.”

Политика, Новица Ђурић

Тагови: , , , , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.