ИСТОРИЈСКЕ ВЕЗЕ РУСИЈЕ И СРБИЈЕ: Изложба „Света српска земља“ у Луганску

ИСКРА на Фејсбуку

У оквиру конференције „Историјске везе Русије и Србије“, одржане 23. и 24. априла 2018. године у Луганску, у организацији Луганског националног универзитета „Тарас Шевченко“ и удружења „Славјаносербија“ из Београда, постављена је изложба „Света српска земља“, у циљу бољег упознавања становништва овог дела руских земаља са српском културом, историјом и свакодневницом, као и подсећањем на насељавање Срба у 18. веку, које је трајно обележило идентитет овог краја.

Историја је 7. маја отворена и на другом великом универзитету овог града – Луганском националном универзитету „Владимир Даљ“, који има дугу историју и велики углед, и који данас, и поред ратних услова, броји око девет хиљада студената. Изложба је симболички отворена између Ђурђевдана и 9. маја, чиме се наглашава њен слободарски аспект, позивање на важност независности и слободе, како за развој заједнице, тако и сваке појединачне личности.

На отварању изложбе, посетиоци су могли да се упознају и са српским обичајима везаним за прослављање Ђурђевдана, а служена су и српска национална јела.

Изложбу су посетили заменик руководиоца Администрације Председника Луганске народне републике Сергеј Гончаров, први заменик министра просвете и науке ЛНР Николај Клипаков, први заменик министра за телекомуникације Јуриј Першиков, председник Републичког комитета удружења радника у просвети и науци Олег Коваљ, представници Русије, Немачке, Ирске, Литваније, Израела, Србије, Италије, Шпаније, Пољске и Финске, као и руководство, наставници у студенти универзитета.

Руководилац катедре за социологију Универзитета Андреј Лустенко рекао је да много тога повезује Русију и Србију, почев од традиције православне цркве, као и, у многим тешким историјским ситуацијама, братство по оружју, како би се заштитили домови и породице, али и жеља да се живи по заветима предака. За професора Лустенка, упознавање са Србијом, које је омогућила изложба „Света српска земља“, представља значајан и знаковит догађај, који доприноси учвршћивању односа међу братским народима који са стрепњом и надом посматрају оно што се данас догађа у Донбасу.

Студент Андреј Демитски сматра како је ова изложба у овом тренутку изузетно важна за грађане Луганска, пошто нас подсећа на заједничке православне традиције и слично историјско искуство, што нас и у садашњости и у будућности обавезује на заједништво.

Што се саме изложбе тиче, њена намера није било систематско и целовито представљање српске историје, културе или савременог живота, већ се посматрачима нуди низ личних виђења и сведочанстава о Србији. која би се ипак могли груписати на целине које обележавају природа, људи и култура.

Када је у питању природа, на фотографијама доминира за Србију карактеристичан питоми амбијент, са органски уклопљеним обележјима људског присуства и стваралаштва. Међу људима видимо и оне у традиционалним ношњама и младића са гитаром и сликом Че Геваре. Културу, опет, обележавају чувени српски православни манастири, али и савремене урбане целине, што све представља данашњу Србију као земљу између истока и запада, земљу православног и словенског идентитета, али и дубоко укорењену у средњоевропском и медитеранском гео-културном подручју.

Као посебну целину, препознатљиву руском посматрачу, можемо издвојити фотографије Дрвенграда, града који је на планини Златибор подигао велики српски  редитељ Емир Кустурица, претворивши га у културни центар и место у ком се одржава најзначајнији међународни филмски фестивал у Србији.

Подразумева се да посебно место заузимају фотографије Косова и Метохије, српске Свете Горе испуњене црквама и манастирима и траговима живог културног стваралаштва српског народа. Косово и Метохија, која је данас под окупацијом земаља НАТО, представља културно, историјско и симболично средиште српске културе и идентитета, које изражава његову трајну повезаност са хришћанским наслеђем и трајно опредељење за духовне испред материјалних вредности.

Такође, на фотографијама видимо и призоре из Храма Светог Саве, чија крипта посвећена Светом кнезу Лазару представља врхунац савременог српског стваралаштва утемељеног на традицији, својом архитектуром и фрескописом повезујући врхунце српске хришћанске уметности и вере са ромејским и руским наслеђем, отварајући пут ка једној убедљивој уметничкој и културној синтези најважнијих културних и цивилизацијских достигнућа православног света.

Владимир Коларић

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.