БЈЕЛОПАВЛИЋИ: Потписи за ћирилицу

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: Новости

Фото: Новости

У Бјелопавлићима, месту где је пре 99 година одбрану српског језика и ћирилице платило животима 14 учитеља, почело је прикупљање потписа за усвајање декларације о заштити српског писма. Покренуло ју је удружење „Бијели Павле“ из Даниловграда, после чега ће се упутити на усвајање у локални парламент.

Ћирилица у Црној Гори данас, насупрот уставној одредби о равноправности писама у јавној комуникацији, има статус дозвољеног, али не и обавезујућег писма.

– У кратком времену, после доношења Устава 2007, у ком је такозвани црногорски промовисан као „службени језик“, односно „језик државе“, сви јавни натписи, називи установа, институција, школа, сви путокази исписани су само латиницом. Њоме су исписани и сви државни обрасци, рачуни за струју, за комуналије… Укратко: целокупна комуникација државе и грађана одвија се на латиници – каже за „Новости“ професор српског језика Веселин Матовић.

Професор Матовић указује да су везујући у пракси латиницу с црногорским, а ћирилицу за српски језик, „утеривачи новог црногорског идентитета“ принудили Србе и говорнике српског језика да се скоро у потпуности окрену ћирилици.

– Нећете више наћи ниједног аутора у Црној Гори који се држи српског језичког идентитета, а да дело штампа латиницом, као што нема ни оних с друкчијом језичком легитимацијом који за тај посао користе ћирилицу. Тако је овде писмо, као нигде у свету, постало национална, језичка, политичка, идеолошка, па и естетска детерминанта – закључио је Матовић.

СПОРТИСТИ ОСВЕТЛАЛИ ОБРАЗ

Најстарији спортски клубови су чувари ћириличног писма у Црној Гори, попут цетињског Ловћена, Искре из Даниловграда, пљеваљског Рудара… Навијачи никшићке Сутјеске, популарне „Војводе“, користе такође ћирилично писмо.

С друге стране, у том граду је недавно отворена зграда позоришта који баштини традицију из 1884. Због скрнављења првобитног имена побунио се део одборника опозиције тражећи да се врати ћирилица.

Тагови: , ,

1 коментар

  1. Ето ти каже:

    Ето ти! Како се чојек брзо одроди! А то је наша одлика. Треба бити поштен, да и БГ има доста своје одговорности ту. Па и пресудне.
    Србија гради један град, а остало пропада. БГ на води, поред милиона зграда. Не кажем да је то лоше, али треба водити квалитетан регионални развој.
    1921.године Амстердам и Праг су имали по око 700.000 становника, данас имају око 1,5 милиона.
    БГ је те ’21 имао око 180.000, данас 2,5 мил.
    А Херцеговина, Крајина, Косово, ЦГ, Јужна Србија се празне, умиру!
    Гладан је превише тај Београд, на води или на копну. Гладан!

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.