НИКОЛИЋ: Људски са мигрантима, братски са Русијом, равноправно са Европом

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: Спутњик/Танјуг

Фото: Спутњик/Танјуг

Са Русијом смо успоставили добре односе у наменској индустрији које треба учврстити, али и унапредити даљу економску и привредну сарадњу. Много споразума нисмо потписали, а требало би, каже председник Србије Томислав Николић пред одлазак у Москву, где ће се срести са руским председником Владимиром Путином.

Томислав Николић и Владимир Путин се срећу чешће него што се сваки од њих појединачно виђа са географски много ближим земљама. И, како за Спутњик каже српски председник увек има много питања о којима је потребно разговарати:

— Неколико питања која су сада можда мало склоњена у страну зато што ми овде имамо изборну кампању и одлучујемо ко ће бити на власти. Избори су избори, они и служе зато да грађани одлуче о томе ко ће бити на власти. Теоретски је све могуће, али ја мислим да ћемо и после избора имати исти систем, исту најјачу странку, исте односе, па има много тема о којима можемо разговарати. Понекад треба уверити руског партнера да је све остало нормално, онако како је и било, или шта значе некакви споразуми које потписујемо и са једнима и другима, или војне вежбе које потписујемо и са једнима и другима. Ми смо у ситуацији не само да треба да убедимо руску страну, него ми морамо да убедимо и западну страну кад је реч о неким потезима које вучемо са Руском Федерацијом. Дакле, Србију тако један вуче за једно раме, други за друго, могли би да нам ишчупају обе руке ако не бисмо знали како да водимо ту своју политику, а понекад и медији направе афере у односима.

У односима између двеју држава економски односи имају значајно место. Хоће ли то бити тема Ваших разговора са руским колегом?

— Склопили смо добре односе у наменској индустрији, треба их учврстити. Србија би могла бити место где би Руси могли да нађу замену за многа мора на која не иду више због санкција. Истина, Србија нема море, али има бањски туризам који може да замени турски морски туризам, јер се он углавном заснива на базенима. Наши базени су бар лековити. Даљу сарадњу, и економску и привредну, треба непрестано учвршћивати… Много споразума нисмо потписали, а требало би. Увек имамо о чему да разговарамо. Треба решавати комплекс у Панчеву, у знатној мери смо вратили дугове руској страни… Мислим да никад нећу изгубити наду да можемо да радимо „Јужни ток“. Како се ствари одвијају у ЕУ, и како они често крше сопствене договоре, почињем да се надам да би могли да одустану од својих ставова који спречавају изградњу „Јужног тока“. Тим пре што би бар седам–осам чланица ЕУ од тога имале директну корист.

И даље верујете у ЕУ?

— Знате, кад се налазите у реци, ви морате да пливате, ако не пливате нећете изаћи на површину. Ми смо окружени Европском унијом, таква нам је географија. Да водим неку другу државу која има границу са Руском Федерацијом постојало би много варијанти и мислим да не бих тако лако одлучио да идемо у један савез игноришући други који би можда могао да нам да и много боље услове за живот наших људи него што имамо. Али време носи бреме, што каже наш народ, свако има прилику да се докаже. ЕУ сада има прилику да се докаже, не да се понаша као нов возач који вози по прописима кад греје сунце, правилно вози десном страном, кад треба — прикочи, стане, а чим падне киша или дође до неког малог инцидента на путу — нови возач слеће са пута. Дакле ЕУ је имала богатство, имала је добре основе, добре споразуме, добре уговоре, добре законе, сад се десила мигрантска криза и одједном видите да бар половина чланица ЕУ уопште нема заједничку политику у вези са тим, пет држава нема заједничку политику у вези са Косовом и Метохијом, неке државе дижу ограде, неке не дижу. И раније сам говорио да Европа јесте без граница, али где год прелазите бившу границу ви видите све инсталације, кућице, све стоји, само нема људи. Прођите сада, полицајци, цариници, сви су поново у тим кућицама, сви поново контролишу све као да није било ЕУ. Значи једна ноћ је била довољна да се све сруши. И не дај боже шта нас све чека са мигрантима, то само може да дестабилизује односе у ЕУ до мере да ће она још много веће слободе дати својим чланицама него што је то учинила са Британијом, много више пара него што је дала Грчкој или што је дала Турској. Дакле, видећемо, како ће ствари да се развијају, зато не дозвољавам да покваримо однос са Русијом. Пре свега зато што немамо разлога за то, а друго нама ће Русија тек бити потребна.

Налазимо се у предизборној кампањи и природно је да опозиција користи сваку могућност да нападне власт. У овом тренутку неке опозиционе партије замерају власти однос према Русији. Ранији избори зависили су од односа према Косову, па од односа према ЕУ… Да ли се сада може рећи да однос према Русији утиче на одлуку грађана ко ће бити на власти?

— Ми данас имамо неколико странака које заговарају односе искључиво са Руском Федерацијом, и оне ће имати своје гласаче, али не би ваљало да преузму власт. Ја то говорим зато што имам много више искуства од свих и много више љубави према Русији од осталих. Ја сам ту љубав исказивао и кад је то било тешко, кад они нигде нису постојали, али овог часа Србија без свих инвестиција које су дошле са Запада, без радних места која су отворена захваљујући инвестицијама у фабрике (које су, додуше, требало да производе за руско тржиште) Србија би тешко опстала.

Ослоњена на сарадњу искључиво са Русијом са којом нема границу, у коју мора да иде преко ЕУ, Србија би јако тешко развијала своју економију. Моја идеологија је да се сарађује и са Истоком и са Западом. Тако бих водио политичку странку, тако обављам функцију председника Републике. Русија је веома популарна међу грађанима Србије, и странке које са њом уопште не би сарађивале, у кампањи ће рећи да желе. Мислим да је СНС изванредан спој, понекад веома притиснута, понекад учини неки потез за који би се некоме учинило да ремети баланс, али после тога се испостави да не претеже ништа ни на једну страну и да не може странка, ако је народ русофилски, да буде против Русије, ни против сарадње са њом. Међутим, околности су такве да утицај Русије на наш живот није тако јак да би политика могла да се потпуно препусти утицају Русије. Ја користим ту љубав Русије према нама, њен утицај у свету у обављању своје функције. И то је резултирало ветом у СБ на изгласавању резолуције о Сребреници. То је утицало на гласање о пријему тзв. републике Косово у Унеско. То су потези за које је Русија показала и одлучност и храброст и великодушност према Србији, али не очекујте да то све узвратимо тако што би смо рекли да ми више не можемо и нећемо са ЕУ. Србија је, за ових 15–ак година, доведена у ситуацију да више не може тако лако да каже да може без ЕУ. Ми нешто можемо без ЕУ, али нешто, бога ми, и не можемо.

Можемо ли нешто да учинимо за пољопривреду, с обзиром да је познато да Русија може да апсорбује све што ми произведемо. Нису се нама шансе појавиле од увођења санкција Русији, него већ годинама имамо Споразум о бесцаринском извозу, али немамо шта да извеземо.

— За разлику од неких, ја то врло добро знам, ми нисмо добили неку много већу прилику санкцијама које је Русија увела другима, а оно што ми произведемо увек смо могли да продамо Русији, али не можемо да произведемо… Ја сам о томе разговарао са Русима. Да ли вам треба хране? Онда морате да инвестирате у нашег сељака, да може да произведе храну. Ми немамо одакле. Питање је да ли ћете и даље камионом да идете по селима и узимате по две–три свиње или краве, или три тоне шљива које произведу, или ћете то да направите системски, да се види колико сте уложили и да склопите дугорочне уговоре са сељацима, да знају по којој цени им исплаћујете или како вам враћају оно што сте уложили. Мислим да ће у наредних неколико дана најпре Крагујевац да потпише веома добар споразум са Кином у производњи стоке где ће бити уговорено 50.000 тона стоке годишње, са улагањем кинеске стране, са јасном ценом на пет година по килограму меса и сељак ће знати колико новца добија и колико ће стоке морати да прода да врати тај дуг који је направио. А кад имамо сигурну цену, ја сам убеђен да ћемо запослити много људи… Дакле, морају да се праве дугорочни аранжмани. Русија да буде инвеститор, ми да производимо и да враћамо све дугове. Уговори треба да буду дугорочни, кад Русији треба 100.000 тона — добија 100.000 тона. Основ за сарадњу је само да ли Србија има 100.000 тона таквог квалитета, а нису основ за сарадњу санкције. Русија је неисцрпно тржиште, али мора да схвати да треба уложити у производњу.

И последње питање везано је за „Јужни ток“, боље рећи за неке друге токове који се стално цртају, а заједничко им је да заобилазе Србију. Европа која није дозволила „Јужни ток“ због Трећег енергетског пакета сад дозвољава „Северни ток 2“… Да ли је то тема разговора и са ЕУ и са Русијом?

— Ја сам, нажалост, и за „Турски ток“ рекао, иако нисам знао да га неће бити, да он за нас не представља ништа. Било је приче и о неком гасоводу који би кроз Бугарску прошао, али и тај нема капацитета да дође до Србије. Остаје само „Јужни ток“, једини који Србији доноси приходе, а не само да троши…

Притом га они граде својим средствима.

— Тако је… Не знам, можда је рано да се сумирају резултати, али то нас је уназадило и наши приходи у буџету због тога су мањи, и зато су мање плате и пензије, и зато су штедње веће, све смо ми то могли да надокнадимо само приходима од транзита руског гаса кроз Србију. Сад све зависи од Европе и Русије, кад ускладе своје односе, ако су моје информације тачне, неке од европских држава ће бити против аутоматског продужења санкција Русији зато што је то као да једни другима затворите извор и чекате ко ће пре да умре. Нити ће се Русија опоравити ако се не укину санкције, нити ће Европа да се опорави ако се не укину санкције. Једноставно, једни другима су затворили воду.

Неке земље су против аутоматског, али не и против укидања санкција уопште.

— Е, да видимо онда како ће то даље да резултира пошто је до сада било незамисливо да не буде аутоматског продужавања, па ево већ се неки буне и кажу колика им је штета. Одакле ће они да намире штету? Из европских фондова ће то јако тешко да иде. Надам се да ће да седну и да се договоре, да престану те бесмислене санкције. Са укидањем санкција, све би могло да поново буде са пуно наде, са пуно вере… Иначе се поставља питање шта се ми то у Европи повезујемо, где ће бити Европа сутра, шта ће бити… Испољила се јако велика себичност европских држава, показало се да би Ангела Меркел могла да падне само зато што испуњава европске критеријуме. То би онда био и нонсенс и апсурд и све би нас упутио да размишљамо хоћемо ли ми ишта добити тиме што бисмо постали чланица ЕУ. Време је пред нама, време је за мудрост и за хладну главу, а Србија је ту један камен у реци, како буде наишла јача вода тако ће и камен да се закотрља. Не можемо да променимо ништа, можемо само да задржимо људски однос према мигрантима, братски однос према Русији, равноправан однос према ЕУ и Русији, па како нам бог да. Како су живели наши преци и иза нас ће нешто да остане.

rs.sputniknews.com, Љубинка Милинчић

Тагови: , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.