ГЕНЕРАЛ ЛЕОНИД РЕШЕТЊИКОВ, ексклузивно за ИСКРУ: Србије је опкољена и споља и изнутра!

ИСКРА на Фејсбуку

Леонид Решетњиков

Леонид Петрович Решетњиков – генерал-лајтнант, доктор историјских наука, носилац Ордена мужества, отац две кћерке, када је сазнао да је један бивши директор ЦИА деведесетих година стројевим кораком прошао преко Црвеног трга, само је рекао – то се више никада не сме поновити!

Зато се, ваљда, неретко сећа Кисинџерових речи да треба одустати од покушаја да се Руси учине Европљанима, јер они имају други менталитет, и Русију треба раскомадати, јер је Западу распад СССР-а – мало!

Решетњиков, дете офоцира, Русију не гледа само као државу него као цивилизацију, Путинов је човек од поверења, често и његов консултант.

О томе како су радили и ко је био бољи обавештајац, нисам добио одговоре.

Леонид Петрович више воли актуелне теме.

 

Лазовић:

Ви сте генерал-лајтнант, уз то и доктор наука. Како да Вас ословљавам?

Решетњиков:

Зовите ме генералом, мени се то свиђа!

Лазовић:

Од свих Руса, кажу,  најбоље познајете прилике на Балкану. Шта се све на овом подручју данас догађа а о чему ми Срби мало знамо?

Решетњиков:

Са Балканом сам повезан одавно. Још на историјском факултету Харковског Универзитета специлизирао сам  историју јужних Словена. То је било од 1965 до1970 године. Страшно је сад помислити колико је од тада прошло година. Ја сам радио у Југославији, Бугарској, Грчкој, био сам и  у Румунији , Албанији, све до одлазка са дужности директора РИСИ (Руски институт стратешкиг истраживања) 4. јануара 2017.

Професионално сам се бавио балканском проблематиком. Сада наступам више као посматрач, коментатор, мада сам остао члан Научног савета при Министарству спољних послова Русије.

Што се дешава на Балканском полуострву, мислим да Срби врло добро знају, у најмању руку они који стварно желе да знају истину и да не гради илузије.

Тешко је рећи да данас на Балкану постоји макар делимично независна држава. Македонија и  Црна Гора  су у најбољем случају протекторати, у ову зону полако али сигурно улазе Албанија и Бугарска. Суверенитет Румуније  такође је под великим питањем.

У целини, САД, односно глобалистичке снаге, и постојећа са њима ЕУ, сигурно контролишу терен. Чини се да се засебно држи Србија, али то је само први утисак. Условљавајући Запад  још неће грубо да притисне Србију, јер претпоставља могуће супроставлење дела српског народа, што се може негативно одразити на стабилности и контролу територије. Због тога је изабрана тактика постепеног увлачења ваше земље у систем односа САД – ЕУ – НАТО, што је мање ефектно, али даје резултат. Поготово што је Србија након насилничког цепања, отимања  Косова и посебно одвајања Црне Горе, у великој мери изгубила свој значај и снагу у геополитичком смислу.

Лазовић:

Србија је окружена “пријатељима“. Шта јој је сада највећа опасност?

Решетњиков:

У принципу,  Србија је опкољена условљавајућим Западом, а ваш такозвани комшилук је само послушник и  испуњивач воље светског глобализма, чије је наредбодавно лице  Вашингтон. Али не треба да заборавите, Србија је „опкољена“ и изнутра, јер су се код вас већ афирмисале  и утицајне проглобалистички снаге.

Лазовић:

Косово нам је отето,значи ли то да овај преседан може или је већ постао  правило међународног права?

Решетњиков:

Косово је одмах након НАТО агресије против Југославије постало преседан. И то се користи свом снагом, зато све приче о Западу  и о међународном праву су, благо речено, лицемерне.

Лазовић:

Слажете ли се, господине генерале, да је сила постала саставни део међународне правне праксе?

Решетњиков:

Снага је увек била део међународног права. Само је у последњим деценијама снажно излазила у први план, што сведочи о најтежој кризи целокупног западног система – идејног, моралног, привредног итд. У целости, крај је близу, мада Запад још хоће да мучи оне који неће да му се потчине, и жели да са њима дође до овог краја.

Лазовић:

Једно хипотетичко питање: замислите да се сад Србији врати Косово, шта би она са том најмлађом и бројном популацијом, која је задојена мржњом према свему што је српско?

Решетњиков:

Не могу то ни да замислим, као ни враћање западне Украјине  Русији. Стварно, становништво Косова је толико зомбирано и задојено мржњом, да се потребна промена можда може десити тек за две-три  генерације, када ће се  атмосфера евентуално променити и створити услови за зближавање.

Лазовић:

Због Косова смо и бомбардовани. Ми смо тада имали несрећу, а ви – Јељцина. Сећам се писама подршке од обичних Руса, мада сам тада очекивао другачију заштиту….?

Решетњиков:

Проблем није само у Јељцину. Наша држава је тада била на ивици распада, због рушења система, који је крваво био наметнут руском народу.

Знате, нас су седамсесеттри године приморавали да заборавимо да смо Руси, после су то радили либерали, који су на власт дошли заједно са Јељцином. У овој прилици,  Русија није могла реално да помогне. То још није била Русија али није био ни Саветски Савез.

Срби, као и Грци и Бугари, али и други,  практично не разумеју што се све дешавало у нашој земљи задњих тридесетак година.

Код нас се одвијају дубински процеси, и они су повезани са излазом на магистрални пут развоја. Ускоро ће они изаћи на видело, и њих сад виде само наши „пријатељи“, они који желе да нам одмогну на сваки начин.

Лазовић:

Они који не воле ни Србе ни Русе тврде да је наше савезништво раскидиво и условљено снагом велике силе?

Решетњиков:

Сваки савез може да се разруши, тако може и наш. Али ствар није у снази непријатеља него у нашој слабости. Уосталом, званични савез се и може порушити али љубав два народа никада. Ову ствар дебили из САД и ЕУ не могу да схватите.

Лазовић:

Господине генерале, какве су ваше српске приче, шта причате пријатељима о Србији?

Решетњиков:

Скоро сви моји пријатељи били су већ у Србији, понекад вам долазимо и групно. И српски пријатељи нам  долазе у Москву. Живимо, смем ли рећи, у српској атмосфери, понекад пијемо  српску ракију,умерено наравно, и одлазимо у московске српске ресторане.У дугим зимским вечерима пуно нам  недостаје сунчана Србија.

Лазовић:

У мојој земљи постоји тврдња да Европска Унија нема алтернативу?

Решетњиков:

Ваша алтернатива је – суверена национална Србија у блиском савезу са традиционалном, јаком Русијом.

А ЕУ, то је  подерана каљача, која ће се ускоро у свом блату удавити.

Лазовић:

Слажете ли се, господине генерале, да евентуални улазак Србије у ЕУ не би требало подржати без свеопштег народног одговора на референдумско питање – Да или Не?

Решетњиков:

Наравно, како без референдума?  Зар се тако важно питање може другачије решити? То је  питање  увлачења  ваше главе у замку ЕУ и питање живота!

Лазовић:

Натовски војници су на руским границама. Доњецка и Луганска Република опстају уз борбена дејства. Једном сте рекли да је Русија дужна да стално буде велика.Уз све, ваша земља је и под санкцијама.

Да ли је све ово више изазов за Русију и њен народ, него озбиљна претња?

Решетњиков:

Запад сад диже грају око Русије и све ће се завршити  како се већ завршавало више пута у историји. Присетимо се –  Руси у Паризу, Руси у Берлину. Ми овде у Русији то добро знамо, знали смо и тада када нам је било врло лоше. Крај историје још је врло далеко, али  каква би то историја била без Русије?

Лазовић:

Тврдите да је Русија данас врло моћна, а да је Кина заснована на фалсификату?

Решетњиков:

Русија се развија, нашла је свој природни пут развоја, а то је руски пут.

Кина ради исто, али ја тамо не видим духовни темељ. А свет чека духовни препород, јер у моралном односу он је дошао до задње црте. Даље се нема где, иза ове границе је самоуништење. Треба да се вратимо старим  али вечним вредностима. Ово је неизбежно и Русија ће бити на челу тог процеса.

С руског превео – Игор Товстоног

Горан Лазовић

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.