ВЛАДИМИР КОЛАРИЋ: Крим, у трагању за новим почетком

ИСКРА на Фејсбуку

_____ ______ _____ _________ __ ________

Крим од остатка света, па и остатка Русије, није одвојен само комуникацијски, већ и неким природним појавама на које се засад не може утицати, али се захваљујући знању, технологији и труду могу превладати: у првом реду зидом облака из правца Кубана, који ствара привид непробојности.

Срећом, знања, труда и неког лепог, врло трезвеног полета овде свакако има: народ на Криму је жељан слободе и стваралаштва, нових услова у којима ће моћи потпуно да се изрази и оствари, док је руска држава свесна да је повезивање ове области са остатком земље један од стратешких приоритета Русије. До те мере, да сложен и захтеван процес комуникацијске и институциуоналне интеграције Крима може представљати путоказ и подстрек за за једну истнинску обнову Русије, њену истинску модернизацију, и то према сопственим критеријумима и на сопственом језику, а не језику вестернизације по сваку цену као језику колинијализма.

Ми, као учесници фестивала „Точка сборки“ (Тачка окупљања, али и тачка склапања, сабирна тачка) одржаног у Севастопољу од 11. до 14. маја 2016, године (http://cultpoint.ru), добровољно и у слободи, као личности а не представници било каквих институција и организација, прихватили смо се тога да помогнемо народу Севастопоља и Крима, да помогнемо Русији и свету у проналаску тог новог језика који би био језик мира. Да нађемо нови логос, нови смисао и нови реч на којима би се градила будућност, на којима би се градио смисао живота како сваког појединца тако и заједнице. Свесни да тај смисао није стално један те исти, зацртан и једном за свагда прописан од ове или оне инстанце моћи, него да настаје у сталном трагању – у времену, простору и језику.Vladimir Kolaric(3)

Међу учесницима овог одлично организованог фестивала налазила су се нека од најзначајнијих имена савремене руске културе, као и култура руског културно-цивилизацијског ареала: Владимир Бондаренко, Јелена Бујевич, Алексеј Варламов, Рифат Гумеров, Рубен Ишханјан, Игор Караулов, Анатолиј Ким, Јуриј Козлов, Алексеј Козирјев, Павел Крусанов, Марина Кудимова, Дмитриј Лекух, Александар Љуси, Јуриј Мислославски, Антон Наумук, Јуриј Нечипоренко, Владимир Отрошенко, Герман Садулајев, Нина Садур, Александар Снегирјов. Покретач фестивала је један од најзапаженијих млађих руских писаца Платон Беседин, специјални гост је био велики руски глумац Владимир Мењшов, док смо представници „остатка света“ били један од водећих светских слависта Рене Гера и ја.

Фестивал се састојао од округлих столова, сусрета са читаоцима, јавних читања, као и озбиљног програма упознавања гостију са културом и историјом овог простора, једним од чворишних простора нашег цивилизацијског круга. Циљ је био сусрет и размена – знања и енергије – између самих учесника, али и сусрет и размена са људима Крима и Севастопоља, као и његовим вечно живим културним наслеђем.

____ _____ ___ ______

Доминантно осећање новог почетка које влада овим простором није обојено ни грозничавошћу, ни нервозом, ни апатијом. Док је за време украјинске власти било знатно више билборда, али су оранице биле запуштене, сада се оранице зелене, а мањак билборда одмара очи. Међу плакатима је највише оних који славе Дан победе, који се у овом граду посебно слави, с обзиром на његов херојски отпор у Другом светском рату, највећи симбол отпора нацистима пре Стаљинграда.

Стари антички локалитет надомак Севастопоља, Херсонес Тавријски, прави је симбол и истинско поприште духовне вертикале овог града. То је стари антички град, са добро очуваним остацима паганског храма, али и место крштења Светог кнеза Владимира и место крштења Русије, са велелепним храмом (Сабором) посвећеном овом светитељу.

Симбол одбране, слободарства и независности овог града и његових људи у првом реду је Тридесет пета батерија, спомен музеј браниоцима Севастопоља у Другом светском рату, изграђен на аутентичним остацима артиљериског утврђења које је поднело највећи терет одбране.

Иако сиромашни, становници овог града своје послове обављају без терета колинијалног ропства, док су власти поред огромних економских и политичких (уосталом и безбедносних) препрека, за сада и са онзиром на околности показују задовољавајућу бригу о добробити суграђана, у чему има места и брига за културни и образовни развој.

35. ________, ________ ________ _______

Севастопољ и Крим наравно нису рај на земљи, сасвим далеко од тога, али њихов садашњи полет и њихов садашњи мир, дају подстрек за истинско суочавање са сопственим ограничењима и недовољностима, како поједниначним, тако и на нивоу заједнице, али и на оном нивоу који је најбоље назвати институционалним.

Уточиште храбрих и независних античких Дорана, место где богата и сложена руска цивилазација почиње свој историјски пут, простор отпора како турском тако и нацистичком насиљу, један од центара модерне руске културе, као повашћени стваралачки простор многих од највећих руских писаца и мислилаца, Севастопољ и Крим ће имати значајну улогу и у превладавању савремених цивилизацијских ограничења и странпутица. Због своје туристичке ексклузивности место одмора, Крим управо може понудити импулс за превладавање једног дубоког умора колико остатака Русије толико и шире схваћених културни-цивилизацијских формација.

Богатство и сложеност, стваралачки полет, брига за сваког појединца неодвојива од добробити заједнице, а све то засновано на чврстом темељу логоса, смисла, једног језика који свакога и све подстиче на живот. То је оно на чему смо радили и радићемо, надам се сваког дана нас све више и више. А то је оно на чему би морала да ради и једна нова, Кримска Русија – или је неће бити.

Владимир Коларић

Тагови:

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.