ТАНАСИЋ: Српском језику се често оспорава статус службеног језика

ИСКРА на Фејсбуку

Фото: РТРС

Проблем за српски језик је то што није регулисан његов домен као службеног језика, па се дешава да се тај статус оспорава и у Србији и у Републици Српској, изјавио је Срни научни савјетник у Институту за српски језик Српске академије наука и уметности Срето Танасић

Танасић каже да се не може говорити о томе да ће српски језик нестати, али да проблем представља то што се његове функције потискују из оних области живота одакле никако не би смјеле да буду потиснуте, када је ријеч о цјелокупној комуникацији на српском језичком и националном простору.

Говорећи о нивоу језичке културе и писмености у Србији данас, поводом Међународног дана матерњег језика, Танасић је рекао да она није на задовољавајућем нивоу, те да се то може видјети и на улици и на јавним натписима у смислу употребе српског као службеног језика, па, нажалост, и у средствима информисања.

„Крше се основна језичка правила, да не говоримо о вишој писмености, лепоти језика, о принципима јасноће и економичности. Све више имамо празнословља, не бих ја рекао да је посреди само утицај страних, пре свега, енглеског језика, рекао бих да је то последица укупног односа нашег друштва и наше државе према српском језику као националном језику“, оцијенио је Танасић.

Танасић је додао да се ни на који начин не показује да је добро познавање српског језика битно за било коју дјелатност, било да је ријеч о послу или политици, као и да је српски језик слабо заступљен на основном и средњошколском нивоу образовања, а на универзитетима се и не изучава.

Он истиче да, осим на српском говорном подручју, треба водити рачуна о српском језику и у дијаспори, која се повећала од деведесетих година.

„Нажалост, данас је то више питање саме дијаспоре и евентуално неких друштава и Српске православне цркве у свету. Морам рећи да смо у време Југославије, о нашим људима и нашој деци у иностранству имали више организоване бриге него што је то данас“, каже Танасић.

Он је истакао да питање учења српског језика у дијаспори мора доћи на дневни ред, те да је потребно да се припреме уџбеници за српску дијаспору, као и стручна помоћ у виду наставника.

„Преко тих наставника, могли бисмо да водимо јединствену политику учења српског језика“, рекао је Танасић.

Према његовим ријечима, има случајева да се сама дијаспора организује и нађе наставника који живи тамо да подучава дјецу, али на тај начин не постоји уједначен начин образовања.

„Они нису у контакту са нашим државним телима ни са нашом струком тако да не можемо бити задовољни таквим решењем. Мора држава да организује мрежу школа заједно са дијаспором, да ради на јединственом програму српског језика и политици учења“, истакао је Танасић.

СРНА

Тагови:

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.