Зоран Шапоњић

Тровање Србије

Није важно колико ће ГМО отрова завршити у нашим, и у желуцима наше деце, важно је да је Србија пре који дан прославила отварање поглавља 30 у преговорима са ЕУ, које нас обавезује да у Србији укинемо забрану промета генетски модификованих организама.

Како је у земљи Србији све могуће, и како је овде релативизација свега и свачега једноставна дисциплина, тако, неће бити никакво  чудо ако се, а хоће, наредних месеци, док са ЕУ преговарамо о поглављу 30, појаве „стручњаци“ који ће нам објаснити како је храна са ГМО уствари здрава, да деца од ње напредују, да ће семе и пестициди произведени у америчком концерну „Монсанто“, рецимо,  увелико побољшати здравље наше нације.

Јер, ако у Србији постоје „стручњаци“ који тврде да је осиромашени уранијум којим је ова земља засута 1999. године и који ће овде остати на векове, нешкодљив, да је шта више здрав, да има позитивна дејства на раст и развијање деце, као и да је бацање бомби са уранијумом на Србе готово па природна појава, што то неко не би могао тврдити и за ГМО.

Знају они који ово Србији и овдашњем народу раде – шта раде. Овде, много веће узнемирање јавности изазове вест да је нека старлета уградила силиконе у задњицу па да је пластични хирург омануо и задњица дотичне испала неједнака, него вест да већ да ћемо скорих дана јести ГМО производе.

А горе поменути „Монсанто“ је, увелико у Србији. Већ годинама, раде у Новом Саду, а на сајту фирме „МК Seed“ која послује у сасаставу „МК Group“ Миодрага Костића Колета, својевремено је стајао и податак да је та компанија генерални увозник и дистрибутер „Декалб“ хибрида кукуруза“ чији је иначе произвођач „реномирана светска кућа „Монсанто“.

„Монсанто“, та „реномирана семенска кућа“, иначе, светски је позната као произвођач агенса „оранж“, суперотровног хербицида  који је коришћен у Вијетнаму  за уништавање вегетације и који је узроковао рак, физичку деформисаност и менталне поремећаје код несрећних становника Вијетнама.

У организацији „Гринпис“ која годинама и деценијама ратује против „Монсанта“ сматрају да генетски инжењеринг тог концерна изазива рак и друга обољења, а производи компаније сем са туморима доводе се у везу са дисфункционалношћу ендокриног система, обољењем срца и плућа, нервног система

Светска здравствена организација у једном извештају оценила је да је „глифосат“ главни састојак пестицида „Монсанта“ – „вероватно канцероген“. На Харварду, у једној студији тврде да је „глифосат“ „повезан са раком код пацова а да су експерименти на људским ћелијама показали да излагање овом састојку може да оштети људски ДНК“. А, „Монсант“ хербициди траже „Монсант“ пестициде, и тако у круг…

И, док „Монсант“ увелико пропагира ГМО храну, у једној од њихових филијала у Великој Британији, гле чуда,  запослени једу храну са ознаком да у њој нема ни трага генетски модификованих организама! Толико о лицемерју.

И питање – да ли је „декалб“ хибрид кукуруза чији је званични увозник била фирма из Новог Сада само хибрид, или ГМО производ? Да ли је нека државна установа то потврдила, радила испитивања?

Предлог који је пао одавно, да директори „Монсанта“ током, рецимо, два месеца, заједно са својим породицама, супругама, децом, унуцима, пред камерама једу искључиво ГМО производе своје фриме, поврће третирано њиховим хербицидима и пестицидима, још није реализован, и никада неће ни бити.

Овдашњој јавности промакла је и чињеница да су главни заговорници да Србија укине забрану промета ГМО, сасвим случајно из Вашингтона, односно САД, где је и седиште „Монсанта“.

И ту се круг затвара. Ако су нас частили осиромашеним уранијомом, који ионако није штетан, зашто то не би урадили и са ГМО производима.

Недавно је британски принц Вилијам свету одаслао поруку о „контроли становништва“, пројекту елите који се односи на методу смањења броја људи на планети – депопулацијом. Свакако да принц говорећи о потреби смањења броја људи на Земљи није мислио на своју, краљевску фамилију и светску елиту. На нас је мислио, сиротињу која им само смета у увећавању њиховог, британског и америчког богатства.

Мислите о томе. Бар понекад.

Зоран Шапоњић

2 коментара

  1. Зоран Матијевић каже:

    Као човек, као бар верујем разумно биће, питам се постоје ли разумна бића (људи) који не схватају где политика која се деценијама силом намеће целом свету води. Боли ме лицемерје у сопственом народу, јер шачица несрећника зарад личних интереса спремна је да своју државу и народ воде у пропаст и још свој народ убеђују да то раде за њихово добро.
    Па напред браћо Срби, добро вам то иде.

  2. Slavica каже:

    Na Zapadu.
    Hrane ima koliko god hoces, ali kakve. Udjes u samouslugu i glegas sta ces da kupis kad tamo u nekom cosku pise „organic“. Sta li je to? To ti je ono kad je jabuka zakrzljala i malo je i crv nagrizo i zbog toga je pet puta skuplja nego ona sto nije „organic“. A ona sto nije organic je bez i jedne flekice a crvi kao da i ne postoje. Ljudi kao ljudi idu za onim sto je jeftinije kupuju i hodaju okolo siri nego duzi. GMO-sta li je to? Pa o tome bi trebalo da se razmislaj, pa i neki kurs da se zavrsi pa da naucis sta to znaci.
    Vidi kod nas neko potrudio da napise nesto o tome a nadje se neko i da procita pa to znaci da se jos nadje poneko da ima cime da razmislja. Pa da jos da dragi Bog da neko zaustavi ovo dobrovoljno i masovno trovanje ovo malo ljudi sto je jos ostalo.

    Dragi moji zemljaci kad vidite nase seljake da prodaju nesto prvo ih poljubite u ruku pa onda kupite od njih.

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.