Безмало 5.000 избегличке деце која су без пратње дошла у Немачку воде се као нестала, будући да су нестала из избегличких домова у којима су била смештена. Портпарол немачке савезне полиције потврдио је дневном листу „Франкфуртер рундшау” да је до 1. јануара ове године нестало тачно 4.749 деце и тинејџера.
Око десет одсто нестале деце, њих 431, млађа су од 13 година, док је 4.287 нестале избегличке деце узраста од 14 до 17 година. Преосталих 31 су тек навршили 18 година.
Упркос томе што у полицији кажу да се понекад нестала деца појаве, као и да број деце може да буде погрешан уколико се једно исто дете води као нестало у неколико избегличких кампова јер је пријављено са за нијансу различитим личним подацима, чињеница је да је ово драстичан пораст броја нестале деце у односу на пре шест месеци када се као нестало водило 1.637 деце.
У немачкој савезној полицији не могу да одбаце могућност да су су деца жртва неког кривичног дела, али настоје да увере да ипак нестанак деце не значи да им се неминовно нешто лоше и догодило. У то је минулог викенда уверавао и портпарол европске полиције агенције (Европол), потврдивши тачност претходне изјаве Брајана Доналда, начелника у Европолу, да је у протекла 24 месеца у Европи нестало више од 10.000 избегличке деце.
„Ова деца су у заједници. Уколико су злостављана, то се дешава у заједници. Она нису ишчезнула и нико их не држи усред шуме”, рекао је за лондонски „Обзервер” Доналд, додавши да „као становништво морамо да будемо свесни тога”.
Доналд је указао и да у Мађарској и Немачкој „велики број” криминалаца користи избеглички талас, што је за немачку новинску агенцију ДПА потврдио и портпарол Европола, рекавши да Европол има информације да су се организоване криминалне банде, које су претходно профитирале од кријумчарења, сада преусмерила на трговину децом као робљем или за сексуалне услуге.
Портпарол Европола, међутим, истиче да је део од укупног броја нестале деце заправо са својим рођацима, те да не мора да значи да су угрожени.
Међутим, председник Немачке агенције за заштиту деце Хајнц Хилгерс каже да деца без пратње могу да буду „лака мета” и да их могу искористити криминалци.
„Ови прекршиоци не морају нужно да буду педофили. Они болују од онога од чега болују многи људи широм света: за њих је сасвим свеједно како ће зарадити новац”, указује за „Франкфуртер рундшау” Хилгерс.
За то што је чак око 5.000 деце нестало у Немачкој представници немачког Савезног удружења за малолетне избеглице без пратње криве начин на који се избеглице региструју у Немачкој.
„Није само у питању систем како избеглице долазе у Европу, већ и процес регистрације у Немачкој”, каже Билс Еспенхорст из овог удружења, истичући да се деца по доласку у земљу на неодговарајући начин региструју у привременим центрима за збрињавање избеглица.
Он истиче да када малолетнике доведу на места где немају никакву перспективу ¬ „они побегну у илегалу и постају крајње угрожени”.
Засад нису откривени велики случајеви злоупотребе и злостављања избегличке деце, изузев што је у октобру прошле године из зграде Службе за здравство и социјалну заштиту у Берлину нестао четворогодишњи дечак Мухамед Јанузи из Босне и Херцеговине. После неколико недеља потраге, полиција је ухапсила Силвија С., у чијем аутомобилу је нађено мртво тело дечака, док је Силвио полицији признао отмицу и убиству Мухамеда, али и шестогодишњег немачког дечака Елијаса, који је нестао прошлог јула.
Након што су лидери велике коалиције утаначили пакет мера којим би требало да се смањи број избеглица који долази у Немачку, јуче је званично и влада канцеларке Ангеле Меркел усвојила те мере и проследила их Бундестагу на гласање. Мере подразумевају убрзање процедура одобравања и одбијања азила, нарочито онима који долазе из сигурних земаља порекла, међу које је Берлин сада сврстао и Алжир, Мароко и Тунис. Осим тога, Сиријцима који нису дошли директно са ратом погођеног подручја биће онемогућено да доведу своје породице две године. Како би смањио број избеглица из Авганистана, немачки министар унутрашњих послова Томас де Мезијер је приликом посете Кабулу изјавио да Авганистанци не могу да очекују да ће добити азил у Немачкој, већ да би требало да остану у безбедним деловима Авганистана, будући да Немачка финансира обнову те земље. Упркос томе што је Де Мезијер Авганистанце уверавао да је боље да остану код куће, тешко да је у томе успео будући да се у току његове посете Кабулу усред саобраћајне гужве разнео један од бомбаша самоубица, при чему је убијено око 20 људи.