Свет на прекретници: Београдски округли сто о рату на Блиском истоку

Геополитичке тензије које потресају Блиски исток и све израженије надметање великих сила били су у фокусу Округлог стола „Србија, Русија и рат на Блиском истоку“, одржаног у Београду. Дискусију је модерирао др Марио Калик, а учествовали су дипломата Владимир Кршљанин, проф. др Драгана Митровић, Андреј Млакар и проф.др Душан Пророковић. Учесници су се сагласили да актуелни сукоби не представљају изоловане кризе, већ део дубљег преобликовања глобалног поретка.

Владимир Кршљанин: „Свету је потребан нови антифашизам“

Први говорник био је Владимир Кршљанин, који је излагање започео најоштријом осудом, како је навео, „израелско-америчке агресије“ на Иран, уз изражавање солидарности са иранским народом и државним руководством.

Он је затим изнео шири историјско-идеолошки оквир у ком је нагласио да је савремени свет ушао у фазу дубоке трансформације у којој се распада досадашњи поредак настао после Другог светског рата. Према његовим речима, тај поредак је био заснован на антифашизму, али је временом изгубио своју суштинску снагу и постао инструментализован.

Кршљанин је позвао на „нови антифашизам“, који би, како је навео, морао да прошири поље деловања на борбу против савремених облика злоупотребе моћи, укључујући и идеолошке и религијске екстремизме који се користе у геополитичке сврхе. Посебно је нагласио да је потребно јасно именовање и правно-морално санкционисање структура које, по његовом мишљењу, стоје иза глобалних сукоба и дестабилизација.

Он је критички говорио о „колективном Западу“, тврдећи да је изгубио сопствене вредности и да се ослања пре свега на механизме медијског и обавештајног утицаја. Насупрот томе, истакао је раст „светске већине“, коју, како је навео, предводе Русија и Кина, као носилаца новог мултиполарног поретка.

Посебан део излагања посветио је сопственом дипломатском искуству из деведесетих година прошлог века, описујући односе са Ираном и истичући да је та земља задржала доследну политику према Србији, укључујући непризнавање једнострано проглашене независности тзв. Косова.

У том контексту навео је и лично сећање на разговор са командантом иранске Револуционарне гарде (КЧИР), који је, како је рекао, поручио да су током присуства у Босни били „изиграни од стране Американаца“, те да су у међувремену закључили да су им Срби једини поуздани савезници на Балкану. Према Кршљаниновим речима, исти саговорник је тада нагласио да Иран неће имати војно присуство на Косову. Он је додао да се такав став Техерана задржао до данас, као и да Иран није признао Косово.

Кршљанин је у наставку додао и да, исламски екстремисти који су деловали у Босни нису били иранског порекла, већ припадници Ал Каиде и других структура, за које тврди да су биле под утицајем западних служби.

На крају је подсетио и на актуелне поруке руског шефа дипломатије Сергеја Лаврова, који је упозорио да ће последице садашњих западно-израелских потеза бити дугорочне, али и истакао да ће у будућем свету морално лидерство постати важније него икада, што је Кршљанин навео као потврду да „нови свет“ почива на духовној и моралној снази, а не на сили.

Проф др Драгана Митровић: рат као судар глобалних концепата

Након Кршљанина, Драгана Митровић је указала да напад на Иран није само регионални сукоб, већ део ширег судара између униполарног и мултиполарног концепта света. Она је нагласила да савремене тензије погађају и глобалне интеграционе формате попут БРИКС-а, те да се у међународним односима ствара нова линија поделе.

Према њеним речима, Сједињене Америчке Државе формално признају промене у глобалној структури моћи, али у пракси настављају политику очувања доминације, што доводи до додатне нестабилности и унутар западног блока.

Андреј Млакар: рат нове генерације

Андреј Млакар је у свом излагању нагласио да се на Блиском истоку не води класичан рат, већ сложен сукоб који комбинује конвенционалне, технолошке и асиметричне облике борбе.

Он је истакао да је Иран показао способност брзог и ефикасног одговора, упркос технолошкој надмоћи противника, што мења досадашње представе о односу снага у регионалним конфликтима.

Проф.др Душан Пророковић: Европа као потенцијална следећа тачка кризе

Душан Пророковић је упозорио да се актуелни ратови не могу посматрати изоловано, већ као део ширег геополитичког ланца кризе који се постепено приближава Европи.

Он је оценио да су сукоби од Авганистана до Ирана показатељ слабљења једнополарног поретка и да би наставак ових процеса могао довести до преношења нестабилности на европски континент, укључујући и Балкан, са озбиљним безбедносним и економским последицама.

Учесници округлог стола сагласили су се да се међународни систем налази у фази дубоких промена и да ће исход актуелних криза одредити будући баланс снага у свету.

Сличним аналитичким приступима, заједнички закључак био је да растућа глобална нестабилност захтева нове моделе међународне сарадње и редефинисање постојећих безбедносних оквира, уз упозорење да Европа више не може бити изолована од последица глобалних сукоба. 

Округлом столу су присуствовали и представници амбасада Русије, Белорусије и Ирана у Београду.

Д. Опачић