СТРАТФОР: Зашто Њемачка не смије да пусти Грчку из еврозоне?

Аналитичар Стратфора Џорџ Фридман у својој најновијој анализи оцјењује да је грчка криза пресудна за Њемачку, која не смије да допусти да се Европом прошири побуна дужничких држава против мјера штедње.

За њега су невјероватне тврдње да грчки излазак може довести до колапса евра, јер је Грчка мала земља и не постоји ни један разлог зашто би њени поступци имали тако далекосежне посљедице на заједничку валуту, сем да би Грчка могла да постави преседан за остатак Европе, што представља страх Њемачке.

„То се не би десило када би остатак Европе био у реду, али он то није. Шпанија, на примјер, има скоро једнако страшне параметре незапослености као Грчка – 23 одсто“.

Према његовом мишљењу, илузија је да је ситуација у Грчкој, што је бољи израз од ријечи „криза“, сада када се толико дуго развија – коначно достигла крајњу тачку.

Фридман сматра да је крајња тачка тренутак гдје ни Грци ни Нијемци не могу да праве више уступака, додајући и да је у самој Грчкој крајња тачка одавно прошлост.

Он указује да су плате нарочито у државном сектору смањене, незапосленост је 26 одсто, а више од 50 одсто младих испод 25 година је незапослено, а да се у међувремену, јака економска активност дешава на неопорезованим илегалним тржиштима.

„Грци дугују новац институцијама ЕУ и ММФ-у, али нико никада није стварно мислио да су они могли да врате ове кредите. Европски кредитори – конкретно, Нијемци, који контролишу европске преговоре са Грцима – су недавно достигли своју крајњу тачку. Нијемци су моћни, али крхки“, сматра Фридман, пренио је „Курир“.

Он указује да Нијемци извозе око једне четвртине свог бруто домаћег производа у зону европске слободне трговине, а све што пријети тој трговини пријети економији и социјалној стабилности Њемачке.

„Циљ Берлина је да се задржи нетакнут не само евро, већ и зону слободне трговине и моћ Брисела над европском економијом“, истакао је Фридман.

Он каже да је Њемачка до сада избЈегавала крајњу тачку кризе бескрајним низом споразума са Грчком које Грци нису могли да поштују. То нико није ни очекивао, али је то омогућило Берлину да тврди да су Грци капитулирлаи пред њемачким захтјевима за штедњу. Та наводна капитулација је помогла Њемачкој да држи у реду друге задужене европске земље.

Према ријечима Фридмана, за Нијемце, Грчка представља брану, а шта је иза бране је непознато, а Нијемци нису могли да толеришу ризик да се брана разбије. Када би Грчка радикално промијенила политику, а избјегла економску и социјалну катастрофу, онда би и остале европске земље могле да одлуче да слиједе исти пут.

„Зато је Њемачка жељела да спријечи банкрот, и да прикаже илузију грчке сагласности. Друга опција је била да се покажу болне посљедице одбијања Грчке да настави да игра прву утакмицу“, сматра Фридман.

Он подсјећа да је Сириза добила изборе на обавези да се ублаже мјере штедње, и инсистирању да и повјериоци дијеле већи дио терета дугова, док је њемачки став да је дужник морално одговоран за дуг.

Како он каже, иако су Грци били неодговорни за безбрижно позајмљивање новца, европске банке су такође биле неодговорне што су дозволили да их надвлада похлепа.

Фридман оцјењује и да би грчко повлачење из еврозоне имало смисла.

То би створило хаос у Грчкој за неко вријеме, али и омогућило да Грци преговарају са Европом под једнаким условима. Они би плаћали дугове Европи у драхмама чију вриједност утврђује грчка Централна банка, и једнострано би могли да одређују исплате.

Финансијска тржишта би била затворена за Грке, али би они имали моћ валутне контроле, као и трговинских прописа, окрећући трговину од Европе, на примјер, према Русији или Блиском истоку. То баш није будућност која обећава, али будућност није ни ситуација у којој се Грчка сада налази, напомиње Фридман.

Бол Грчке због повлачења из еврозоне би био озбиљан. Али, ако други виде Грчку као претечу догађаја, а не изузетак, могу израчунати да бол реструктурирања једностраног дуга има смисла и да он враћа Грцима валуту којој бар могу сами да управљају.

„Страх повјерилаца је да Грчка може одступити од евра, не због институционалног колапса, већ због свјести да суверена валута може помоћи нацији у проблему“, закључио је Фридман.

Тагови: Грчка, Немачка, СТРАТФОР, Џорџ Фридман