„Ако овом резолуцијом само један, српски, народ буде осуђен за, ни мање ни више, једини геноцид светских размера, напори Србије, Владе Србије и моји лични да поново живимо у миру, као добре комшије, биће узалудни. Балкан ће бити на ивици новог рата”, написао је Томислав Николић Владимиру Путину, тражећи од њега да употреби свој ауторитет како бионемогућио да у Савет безбедности Уједињених нација буде уведен нацрт резолуције који је припремила Велика Британија.
У личном обраћању руском председнику, у који је „Политика” имала увид, председник Србије каже да нацрт резолуције види као „политички инструмент, чији ће коначни исход бити слабљење позиције Србије и угрожавање стабилности региона, која је створена уз велики труд и залагање свих нас”. Велика је неправда, неистинито и неодговорно, пише даље Николић, сводити ужасе геноцида на ратни злочин који је почињен у Сребреници. Он је подсетио и да су у Сребреници, близу ње и у њеној околини муслиманске снаге Босне и џихадисти који су им се придружили хладнокрвно убили хиљаде српске деце, жена и старих лица, те да је са земљом сравњено 39 села.
„Нико за то није одговарао, а само у тој регији је побијено скоро 5000 српских цивила. Како онда за њих тражити правду, ко ће за њих подносити нацрте резолуција СБ УН? Са територија Хрватске и Косова и Метохије протерано је скоро 500.000 Срба са вековних огњишта. Ко ће за њих да предлаже резолуцију СБ УН?”, наводи се у Николићевом писму, а од руског председника се тражи да интервенише и да се успротиви поступцима „који се усредсређују на отварање старих рана, а не на стварање основе за бољу будућност Балкана и истинског помирења нација које су чиниле бившу Југославију”. Свима нам је потребна, закључује Николић у овом обраћању Путину, благовремена подршка мудрих и моћних како бисмо упловили у еру мира и развоја.
Одлука Николића да од Русије затражи вето изазвала је полемику у јавности да ли је имао право да то уради или је прекорачио своја уставна овлашћења. Ништа мање одјека није имало ни његово обраћање енглеској краљици. Тај његов гест је у једном делу јавности наишао на згражавање, па и подсмешљиве коментаре, јер је, наводно, обраћањем Елизабети Другој српски председник показао да не зна дипломатски протокол. Функционер Демократске странке Владимир Тодорић оценио је да влада сноси одговорност за „скандал и срамоту” коју је Србији нанело писмо Николића британској краљици.
Коментаришући ове нападе на Николића, његов саветник за спољну политику Иван Мркић каже за наш лист да све до председниковог писма Путину није било сасвим јасно шта Србија хоће.
„Председник је осетио потребу да врло разговетно затражи од председника Руске Федерације да у гласању употреби моћ сталног члана СБ и да, ако је потребно, ветом заштити српски народ. Он је преузео одговорност и ризик за свој потез. Да председник није овако поступио, сасвим је сигурно да не би било оваквих реакција на резолуцију од стране појединих сталних чланица СБ”, категоричан је Мркић.
Он такође истиче да не стоје критике да је председник Николић тиме прекорачио своја уставна овлашћења. Како објашњава, у Уставу пише да он представља Србију, а његови потези су у складу са таквим његовим уставним овлашћењем.
Није необично да један шеф државе пише другом, каже за наш лист један бивши амбасадор. Он такође објашњава да нема ништа спорно у Николићевим писмима, под условом да су она послата уз одобрење владе.
„Што се тиче начина писања, то је коректно урадио, јер је обичај да се писма шаљу на матерњем језику уз превод. Писмо се доставља нашем амбасадору у тој земљи, а он га односи у МСП те земље, које га затим доставља шефу државе”, објашњава наш саговорник.
Тагови: Балкан, Владимир Путин, Рат, Сребреница, Томислав Николић