РУСИЈА СЕ СЕЋА МОНАХА ХАРИТОНА УБИЈЕНОГ НА КОСМЕТУ: Креће марш „Српски ратник“ дуг 2.700 километара

ИСКРА на Фејсбуку

фото: Sputnik / Olivera Ikodinović

Ходочаснички аутомото марш „Српски ратник“, посвећен српском монаху Харитону који је зверски убијен на Косову и Метохији 1999, одржаће се у Русији од 19. до 28. маја. Слободан Башић, припадник српског мото-клуба „Ноћни вукови“, заједно са руским „вуковима“, за 10 дана проћи ће пут дуг 2.700 километара и обићи на десетине руских места и светиња.

Како наводе организатори, ходочасничком ауто-маршу, који стартује из Москве могу се придружити сви заинтересовани, а планирана је посета бројним руским градовима, као што су Псков, Санкт Петербург, Велики Новгород, Твер и други.

Првобитни план је био да пут Русије на својим мотоциклима крене више чланова српских „Ноћних вукова“, али је због пандемије вируса корона и проласка кроз европске земље то било тешко реализовати.

Због тога је Башић, који је и иницијатор ове акције, сам авионом допутовао у Москву, где су му руски „Ноћни вукови“ уступили свој мотоцикл, па сада врши последње припреме за предстојеће десетодневно путовање до острва Валаама, на северозападу Русије.

Из главног града Русије Башић креће највероватније сам, а у разним регионима Русије кроз које ће проћи придруживаће му се и чланови руског мото- клуба „Ноћни вукови“.

„Читав пут биће посвећен верским и ратничким везама Србије и Русије. Прво што ћемо посетити јесте главни Храм Оружаних снага Русије у Подмосковљу, где се чува и грумен српске земље, а затим и Бородино, место где је, септембра 1812. године, одржана чувена Бородинска битка у којој је учествовало и десет српских генерала, међу којима је и генерал Михаило Милорадовић“, рекао је Башић за Спутњик.

Башић, ветеран 63. Падобранске бригаде, посетиће и Споменик псковским падобранцима у Пскову, где ће се састати и са ветеранима Ваздушно-десантне војске Русије.

Осим што ће учесници марша обићи бројне војно-историјске музеје и споменике војне славе руске армије, посетиће и манастире и цркве, међу којима су Црква Спаса на крви у Санкт Петербургу, Валдајски Иверски манастир недалеко од Валдаја, Храм Светог кнеза Александра Невског у Тверу, Тројице-Сергијева лавра и Црква Светог Васкрсења Христовог у Сергијевом Посаду.

Организатори подсећају да је монах Харитон, коме је посвећен овај ходочаснички аутомарш, убијен на Косову 1999. године и да се „није одрекао православља ни пред арнаутским бајонетима“.

„Отац Харитон је мученички страдао, јер је одбио да скине монашку мантију и крст. Пред смрт су му сломили руке, ноге, кичму, изболи га бајонетима у груди, заклали га  и одсекли му главу. Све се то одвијало пред војним ‘мировњацима’ НАТО трупа“, наводи се у саопштењу.

Његово обезглављено тело данас почива у манастиру Црна Река, где је био и замонашен.

Башић истиче да ће учесници ауто-мото марша „Српски ратник“ пренети причу о његовом херојству и снази вере, а такође ће и икону оца Харитона из Црне реке даривати монашком братству на Светој Гори руског православља -манастиру Валаам.

Башић напомиње да отац Харитон још није канонизован, али да се већ сматра косовским новомучеником и нада се да ће се то у скорије време догодити.

rs.sputniknews.com, Оливера Икодиновић

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.