Распад глобалног села: Почетак краја америчке доминације над глобалном мрежом

© Sputnik / Владимир Трефилов /

Изјава руског председника Владимира Путина да је безбедност државе важнија од интернета није ни случајна ни усамљена. Напротив, она је само потврда онога што већ гледамо – глобални интернет, какав смо познавали, налази се пред нестанком, сматра писац и публициста Слободан Стојичевић.

Зато није случајно што Кина има свој интернет, што Иран гаси мрежу кад процени да је угрожен, што Северна Кореја уопште не учествује у глобалном систему и што Русија убрзано гради сопствени дигитални простор, додаје Стојичевић.

Део ратне инфраструктуре

Сасвим је јасно да интернет више није простор слободе, већ простор контроле и сукоба. Државе су коначно схватиле да се преко мреже не преносе само информације, већ и утицај, моћ и – што је најважније – оружје .

Како за Спутњик објашњава Слободан Стојичевић, „интернет је данас директно укључен у ратне операције јер се преко њега управља дроновима и другим системима“. И ту се прича завршава, јер кад интернет постане део ратне инфраструктуре, он престаје да буде цивилна ствар.

Видели смо како то изгледа на терену. Дронови који се крећу стотинама километара више се не ослањају на класичне војне системе већ на обичну мобилну мрежу . Повезују се на базне станице, користе СИМ картице и управљају се преко интернета. То значи да свака антена, свака мрежа и сваки сигнал постају потенцијално средство напада.

Зато Русија ради оно што је донедавно било незамисливо – у тренутку напада једноставно искључује интернет и телефонску мрежу. „Када се прекине веза, дрон пада“, каже Стојичевић . И то је суштина – интернет је постао мета, али и средство одбране.

Друштвене мреже као средство мобилизације

Али ту није крај. Интернет није само оружје на бојном пољу, већ и средство унутрашњег удара на државе. Преко њега се организују преваре, али и политички притисци .

„Преко интернет телефоније позивају грађане и представљају се као институције, што доводи до масовних злоупотреба“, упозорава Стојичевић .

Још опасније од тога јесте утицај на јавно мњење . Друштвене мреже више нису само место комуникације – оне су постале средство мобилизације , организовања протеста и промене политичких система. Видели смо то у бројним земљама и сасвим је јасно да државе то више неће толерисати.

Сви раде исто и то није случајно.

Битка за контролу интернета

А питање које се намеће јесте – ко уопште контролише интернет? Иако се годинама причало о „слободној мрежи“, чињеница је да кључни механизми нису равномерно распоређени. Организације попут ICANN управљају доменима и инфраструктуром, што у пракси значи да постоји центар контроле.

Америка у суштини има могућност да утиче на интернет и да га у одређеним ситуацијама ограничи. Управо то је разлог зашто све више држава жели сопствени систем – не зато што желе изолацију, већ зато што желе контролу, наглашава Стојичевић.

И ту долазимо до суштине. Интернет није питање технологије, већ суверенитета. Као што државе контролишу границе, војску и финансије, тако сада желе да контролишу и интернет. Без тога, држава практично нема пуну власт над сопственом територијом.

Крај глобалног интернета

Зато је сасвим јасно да глобални интернет улази у завршну фазу свог постојања. Неће нестати, али ће се поделити на националне мреже, регионалне системе и зоне утицаја, објашњава Стојичевић.

На питање да ли то значи крај доминације Сједињених Држава, Стојичевић одговара не одмах, али значи да та доминација више није апсолутна . Јер су државе схватиле механизам и сада га копирају. Кина је већ направила алтернативу, Русија је прати, а остали ће неминовно кренути истим путем, оцењује Стојичевић.

„Другим речима, интернет више није глобално село. Постао је територија. А у свету у ком се територије бране – и интернет ће се бранити“, закључио је Стојичевић.

Прекиди интернета у већим руским градовима повезани су са спречавањем терористичких претњи а осигуравање безбедности грађана земље је увек приоритет , нагласио је руски председник Владимир Путин на састанку са члановима Владе.