Преломна година у САД и Европи: Или ће победити конзервативци, или свет иде у ћорсокак

Виктор Орбан (Фото: Sputnik/Виталий Белоусов)

Само преговори Русије и Америке могу ставити тачку на дешавања у Украјини где букти сукоб између оних који држе до суверенистичких вредности и оних који се залажу за неолиберални мондијалистички принцип. Зато је 2024.- година избора у САД и Европи преломна-или ће победити конзервативна струја или ће свет отићи у ћорскокак.

Овако поруке из Даласа, са годишњег скупа конзервативаца на коме је мађарски премијер Виктор Орбан шокирао западну елиту, коментаришу саговорници Спутњика.

Или победа конзервативаца или дугорочан сукоб

Одговорност за несугласице са Русијом и Кином сносе анационални кругови који владају Америком али и већином европских земаља, истакнуто је на овом скупу, и само они који држе до националних вредности могу ставити тачку на конфронтације које ником не користе осим елитама које их распирују.

Уколико, на изборима 2024. победе снаге које симболише Орбан могућност да дође до трајног договора између Русије, Кине и Запада била би велика. Изостанак, пак, њихове победе, значио би, сматрају наши саговорници, једну дугорочну конфронтацију.

Оштар и искрен

Оцена коју је изнео Орбан да само јак лидер на челу САД може окончати сукоб на истоку Европе, наишла је на одобравање свих присутних.

„Орбанова реторика је била искрена и оштра. Он је јасно указао ко је агресор а ко жртва у украјинској кризи. Не смемо заборавити да је Мађарска суседна земља Украјине и да Орбан када заговара што бржи мир, истовремено мисли и на мађарску мањину у Украјини. Такође, око милион избеглица је ушло у Мађарску, и иако је она за њих пролазна земља, тај број је велики за земљу која има 10 милиона становника“.

Сорошева армија НВО

У полусатном говору мађарски премијер се осврнуо на „глобалне елите називајући Мађарску старом и поносном, али Давидовом великом нацијом која сама стоји против пробуђеног, глобалистичког Голијата“. Он је позвао европске и америчке конзервативце да се зближе и преузму институције у Вашингтону и Бриселу. За противника је именовао финансијског инвеститора Џорџа Сороша коме је, како је рекао, на услузи „војска“ коју чине невладине организације, универзитети и истраживачке институције са којима жели да оствари своје циљеве.

Филип Гашпар, политички аналитичар из Немачке који је присуствовао скупу каже да су конзервативци окупљени из целог света са нестрпљењем чекали да ли ће током синоћњег излагањуаДоналд Трамп најавити кандидатуру на изборима, али он, каже наш саговорник, није желео ништа да прецизира.

„Његовом обраћању претходило је приказивање црно белог филма о САД као земљи глади и безнађа, а затим и његова оцена да је повлачење из Авганистана био пораз без преседана, те да Бајденова Америка не може у школама да учи децу о Библији али може о томе да мушкарци могу да затрудне“.

Глобални блок против либерала

Сукоб на истоку Европе који је био доминантна тема скупа у Даласу, многи на Западу сматрају вишедимензионалним. Како примећује историчар Драгомир Анђелковић, јасно је да је то сукоб између Русије, и Запада којим владају неолиберали, али и конфронтирање између многих суверенитичких снага на самом Западу, и владајућих структура које воде политику противну интересима тих држава, или бар противну интересима тих држава како их виде конзервативци.

„Једна од ретких земаља где су суверенисти на власти је Мађарска и Орбан покушава да заједно са европским и америчким суверенистима створи један глобални блок који би се на Западу супротставио неолибералним националним круговима. Он врло јасно каже: Само таква Америка која би била снажна изнутра, која би била суверенистичка и имала снажног лидера, може да тражи прави аранжман са Русијом, мировни споразум и глобални нови договор“

Орбан као инспирација

Ова садашња Америка, каже наш саговорник, то не може јер није јасно шта је она и да ли је посвећена својим интересима или интересима анационалне елите, а када то није јасно онда тешко да може да се залаже за дугорочан мир.

„Орбанов наступ је важан вишеструко, и за стабилност западних земаља, и њихов суверенитет али и глобални поредак јер само земље које држе до себе могу да се договарају о трајним принципима на којима би се градио мир“.

О томе да ли би 2024. када се одржавају избори у Европском Парламенту и у Америци могла бити година преокрета Анђелковић каже да постоји шанса да садашња власт падне и да је то је једини начин да се почне са изградњом нормалног света.

„Док је Трамп би на власти није било сукоба са Русијом. Он је знао шта спремају неолиберали и покушавао је да онемогући њихову авантуристичку политику али после Трампа они су изазвали ову кризу. Орбан је, с друге стране, лидер значајан у Мађарској али Мађараска није прворазредна светска сила. Он пре може да буде инспирација за друге националне лидере конзервативног усмерења да се окупе, и да почну да делују јер ако лидер релативно мале земље као што је Мађарска може да постигне успех, ваља могу и они“.

Свет се мења Трамповом победом

Уколико Трамп успе да победи на изборима, Анђелковић је уверен да ће амерички систем много енергичније почети да мења изнутра.

„Прошли пут он се надао да ће неолиберали да се уразуме, и није улазио у директан сукоб са дубоком државом. Мислим да ће, ако победи овај пут, почети системски да чисти антинанационалну дубоку структуру која вуче Америку у пропаст“.

У корист елите или народа?

Када је реч и о другим гласовима из Европе који су се могли чути на скупу у Даласу, Гашпар каже да се реторика заоштрила посебно она из Брисела и Берлина и да је јасно да се раскидају неки стари савези попут оних који су везивали Мађарску и Пољску. Из немачког угла, овај састанак у Даласу, каже, делује отрежњујуће и нуди нове правце за размишљање.

„Немачка влада са новом коалицијом која води спољну политику под паролим “феминистичка спољна политика” шта год то значило, утисак је, не ради у корист Немаца већ глобалне елите коју је и Орбан напао у свом говору“.

Оно што треба избећи је каже, црно бела слика која се намеће европским конзетвативцима-или сте за Украјину или Русију.

„Такви апсурди су сада видљиви у Немачкој чија индустрија зависи од руског гаса. Упркос тој чињеници Аналена Бербок је одлучила да Украјина мора победити и да од Русије никада више неће купити гас“.

Није исто прави мир и онај склопљен из рачуна

Од резултат избора 2024. зависиће много тога, па и карактер примирја сукобљених страна у Украјини.

„Сваки сукоб завршава се неким привременим договором, али није исто да ли је тај договор заснован на заједничким вредностима које деле и лидер Русије и лидер Кине и лидери Запада, уколико тамо буду суверенисти на власти, или је привремени мир произашао из чистог рачуна супротстављених страна“, закључује Анђелковић.

rs.sputniknews.com