Пол Крејг Робертс: Ишчезавање Палестине или Двије слике умјесто хиљаду ријечи

Слика прва: Зеленом бојом означена палестинска територија, бијелом израелска насеља (први дио слике слијева, 1947), односно израелска територија према плану УН из 1947. (други дио слијева), затим израелска територија (трећи дио слијева, 1949-1967) и израелска и окупирана територија (2005) (Извор: Сајт Пола Крејга Робертса)

Напомене испод друге слике:

Први дио слике слијева: Од 1917, прије стварања Израела – жутом бојом означена територија Палестине.

1897.

Теодор Херцл оснива Свјетску ционистичку организацију, у чијем програму стоји: „Ционизам настоји да успостави домовину јеврејског народа у Палестини, обезбијеђену међународним правом.“

1917.

Министар спољних послова Уједињеног краљевства Артур Џејмс Балфур потписује Балфурову декларацију којом се одобрава успостављање националне домовине Јевреја у Палестини

Други дио слике слијева: Жутом бојом означена палестинска, зеленом јеврејска територија

1946.

Карта показује да више од деведесет посто земље припада Палестинцима. Током овог раздобља јеврејски насељеници плаћали су највећи дио земље коју су заузели

Трећи дио слике слијева: Жутом бојом означена палестинска, зеленом јеврејска територија

1947.

План УН о подјели: Генерална скупштина УН усваја план о раздвајању западне Палестине на двије државе. Јеврејске вође прихватају план, а палестинске га одбијају, што доводи до устанака.

Четврти дио слике слијева: Жутом бојом означена палестинска, зеленом јеврејска територија

1948-1949.

Арапско-израелски рат: Јеврејска заједница се проглашава независном у новој држави Израелу.

Сусједне арапске државе потом војно интервенишу, што доводи до првог Арапско-израелског рата.

Рат оставља историјску палестинску територију подијељену на три дијела. Примирје из 1949. даје Израелу власт над 77 посто територије

Пети дио слике слијева: Жутом бојом означена палестинска, зеленом јеврејска територија

1956.

Суецка криза

1967.

У Шестодневном рату Израел ратује с три арапске државе (Египтом, Јорданом и Сиријом). Његов исход је успостављање израелске власти над Газом и стратешки важним Синајским полуострвом, који припада Египту, Западном обалом, која припада Јордану, Голанском висоравни, која припада Сирији, и Источним Јерусалимом

Шести дио слике слијева: Жутом бојом означена палестинска, зеленом јеврејска територија

2012.

План о изгону из Газе:

У оквиру унилатералне иницијативе, израелска војска повлачи се из појаса Газе и четири насеља на сјеверу Западне обале.

Израел покреће ваздушне нападе на Газу са званичним циљем одвраћања Хамаса.

Палестинци подносе захтјев за чланство у Уједињеним нацијама.

С енглеског посрбило: Стање ствари