Паника у Немачкој: Може ли већ сутра да се преврне Мерцов чамац /видео/

© Tanjug / AP/ Matthias Schrader

Нервозни потези које у последње време вуче немачка власт на челу с канцеларом Фридрихом Мерцом знак су панике јер јој се “љуља чамац” због јачања опозиционих опција, пре свега Алтернативе за Немачку, пред сутрашњи почетак покрајинских избора, сагласни су саговорници Спутњика.

Након нерационалне подршке Украјини последњи у низу корака Мерцове владе штетних по Немачку је одлука о затварању Руског дома и руског конзулата у Бону под изговором да је Русија одговорна за инциденте са дроновима у Лајпцигу.

Мејнстрим медији у међувремену форсирају застрашивање публике АфД -ом чији рејтинг расте. Анкете пред изборе у покрајини Саксонија-Анхалт, који се одржавају у недељу, говоре да АфД ужива подршку између 40 и 43 одсто бирача, што значи да има шансе и да формира покрајинску владу.

Следе избори за Берлин и у покрајини Макленбург-Средња Померанија где су позиције АфД такође веома снажне мада ни приближно толико као у Саксонији-Анхалту. Поједини западни медији, међутим, звоне на узбуну и тврде да би добри резултати АфД-а могли да утичу не само на Немачку, него и на Европу и читав свет.

АфД љуља Мерцов чамац

Како каже новинар Славољуб Качаревић, појава АфД-а и сва популарност коју ужива, служи пре свега, да се љуља чамац.

„Немачки естаблишмент и држава до јуче су били оличење европског капитализма највишег ранга, држава благостања и чак је у свему томе било много истине. Људи су живели до пре 30 година у таквој земљи. А онда су то почели да губе. Неки су то примећивали одмах, неки касније. Данас смо дошли до критичне масе.”

Странке које деценијама држе власт у Немачкој, истиче Качаревић, сада су учиниле живот људи неподношљивим.

“И на домаћој и на међународној сцени та политика не личи ни на шта. И наравно да њихова јавност на то реагује. Није ту у питању само Немачка – разне ствари крећу се на горе и разне странке су се изређале у овим или оним коалицијама на власти и показале да немају праве одговоре или да немају одговоре уопште. То је сад дошло дотле да Немачку воде људи који отворено позивају на рат и то, ни мање ни више, са Русијом. Онда гасе симболе немачке индустрије и отварају фабрике неких дронова, тенкова, што сигурно код озбиљних људи у Немачкој изазива расположење које сугеришу и анкете”, објашњава наш саговорник.

Много зависи од постизборне комбинаторике

Политиколог Никола Перишић истиче да, иако АфД има снажну подршку у Саксонији-Анхалту, много зависи од постизборне комбинаторике.

„То смо могли да видимо најбоље на парламентарним изборима у Немачкој где је Алтернатива за Немачку освојила највећи број гласова, када погледате странке које су учесовале на изборима, али није успела да буде део владајуће већине. То је можда и грешка традиционалних политичких опција у Немачкој, пре свега ЦДУ и социјалдемократа јер би интеграцијом АфД у оквиру власти и на нивоу читаве државе, и у одређеним покрајинама могуће зауставиле раст који та партија има унутар бирачког тела. Јер они наступају најчешће са опозиционог спектра где је много лакше комуницирати са бирачима“, образлаже политиколог.

Ипак, како напомиње, оно што највише утиче на раст популарности АфД је несумњиво криза у Немачкој која је, између осталог, производ високих издатака које Немачка има у вези са подршком Украјини где предњачи међу европским државама. Последица је да су одређене ставке у буџету морале да се смање, пре свега социјална давања и субвенције.

“Видимо да је садашњи канцелар Мерц такође веома непопуларан, чак више и од претходног Олафа Шолца.”

Међутим, према речима Перишића, досадашња искуства из Европе показују не само да се против неке популистичке странке подиже “санитарни кордон”, него и да њена евентуална победа не значи да ће она моћи да спроведе своје политичке идеје и програме: Ђорђа Мелони у Италији је и те како имала врло радикалне ставове током кампања, а сада је једна од највећих заговорница и НАТО, и европских интеграција а готово ништа није спровела из програма који је промовисала у кампањи.

Криза обрушила рејтинг

На питање шта је изазвало толики пад системских странака у Немачкој и зашто се чак тврди да појава Мерца има токсични утицај на кампању ЦДУ, Качаревић сликовито примећује да лошем фудбалеру кажу да изађе из тима да би се појачала игра.

“Прилично је вероватно да ће сменити Мерца с места лидера странке , али то неће решити проблем. Јер тај проблем не може да се реши ни лако, ни брзо, он је системски. Владајуће европске елите немају одговор за ово што се дешава, поготово кад се ствари овако компликују, да у исто вријеме иде сукоб НАТО-а са Русијом у Европи и поплава кинеске конкуренције која ће врло брзо да их сустигне, можда за годину, две, и на привредном, па и на финансијком плану, што ће све потпуно да извуче тепих испод ногу владајућих структура у Европи. Није важно у којим су странкама. Они за сада не налазе решење. Ми смо гледали неку врсту метастазе европске културе последњих година и деценија која је кулминирала у последње време кроз потпуно пражњење од било каквог духа са једном врстом неког модерног секуларизма, атеизма, дакле уништавања сваке везе са традицијом, било да су питању религија, породица или народни обичаји.”

Кругови и партије који су владали више деценија тако су ниско пали, каже Качаревић, да су отворили простор за антирежимске странке.

“То видимо и по рејтингу АфД-а, да расте, нарочито како се заоштрава криза у Европи која је нека врста нове кризе капитализма, али и криза потенцијалног рата у вези са украјинским ратиштем, исцрпљивања земље одрицањем од јефтине енергије, давањем огромних средстава за мигранте… Платили смо Северни ток, они га минирали, а ми малтене аплаудирамо. Зашто плаћамо тако скуп гас, тако скупу струју, то су ствари на које ове власти немају никакав одговор или имају лоше одговоре, а што је најцрње за њих, они не успевају да се из тога извуку.”

Позитиван став АфД-а према Русији

На питање да ли је позитиван став АфД-а према Русији, а негативан према Украјини један од разлога што су се на ту странку обрушили у Европи, он наводи да иза покушаја да се умањи њен значај па чак и предлога да се забрани стоји то што се она декларише као “странка против”.

“Наравно да је јасно и гласачима да не могу да укину евро, што АфД најављује у кампањи, поготово не сутра или ове године. Поготово не са нивоа једне од најмањих и најмалобројнијих покрајина каква је Саксонија. Али када излази неки политичар и каже, гласајте за мене, ја ћу да будем против евра, ја ћу да будем за мир са Русима, ја ћу да зауставим мигранте, ја ћу да пребацим паре у школе, то је нешто што публика воли да чује. С друге стране, то је нешто чиме се једна политичка група или снага легитимише,” закључује наш саговорник.

sputnikportal.rs / Тања Трикић