ОСЛО: Сноудену прети затвор ако оде по награду

Бивши сарадник Америчке безбедносне агенције (НСА) Едвард Сноуден сазнао је прекјуче да је од Норвешке академије за књижевност и слободу изражавања добио награду „за рад на заштити приватности и критичко обелодањивање америчког надзора над норвешким и другим грађанима”. Вест из Осла стигла је у истом тренутку кад и она из Вашингтона да је Актом о слободи амерички Сенат увео ограничења на масовно надзирање комуникација. Тиме је практично признато да је Едвард Сноуден био у праву што је узбунио јавност и указао на праксу свеопштег шпијунирања, те да стога више нема потребе да се крије у азилу негде у Русији.

„Акт о слободи”, показало се врло брзо, не значи и да је Едвард Сноуден, који је заслужан за његово доношење, слободан.

Академија у Ослу позвала је Сноудена да лично прими престижно признање и новчани износ од 100.000 круна (11.500 евра), али сва је прилика да ће најчувенији светски узбуњивач пропустити и ову свечаност, која се 5. септембра одржава њему у част, и да ће на њој учествовати посредством „Скајпа”.

Норвешка академија за књижевност и слободу изражавања је од владе у Ослу тражила да њеном лауреату гарантује да неће бити изручен САД уколико дође по награду. Одговор је стигао истог дана из Вашингтона. На редовном дневном брифингу за новинаре у Стејт департменту, портпаролка Мари Харф је објаснила да она „неће да спекулише да ли ће Вашингтон тражити Сноуденово изручење”. А онда је ипак упутила упозорење Ослу, не наводећи име скандинавске земље: „Свака влада би требало да зна да постоји само једно место где (Сноуден) треба да отпутује. Он треба да се врати у САД и да се суочи са оптужбама против њега.” Харфова је у име владе упозорила да се Сноудену стављају на терет врло озбиљне ствари. „Дошао би да се суочи са правдом у САД да је стварно убеђен у исправност онога што је урадио”, додала је портпаролка.

Сноуденов адвокат Анатоли Кучерена рекао је норвешким медијима да не треба заборавити да Норвешка са САД има уговор о изручивању грађана, а подсетио је и на случај хапшења Фифиних званичника по америчком захтеву.

Чланови Норвешке академије, међу којима су познате личности из културе и уметности, послали су писмо норвешкој премијерки Ерни Солберг и министру правосуђа Андерсу Анундсену, од којих траже да се Сноудену гарантује да неће бити изручен.

Норвешки посланици из партије левих социјалиста такође су позвали све парламентарце да пронађу начин да Сноуден дође у Норвешку и да му безбедност буде гарантована.

„Позивам све чланове парламента, ма којој партији да припадају, да се изјасне о овом питању”, рекао је посланик партије социјалиста Бард Вегар Солхјел, који је прошле године предложио да Сноуден добије Нобелову награду за мир. Један од најцењенијих правника Норвешке и власник највеће адвокатске канцеларије у земљи сматра да Норвешка по постојећим домаћим законима не би смела да изручи Сноудена Америци.

По његовом мишљењу, Сноудену се стављају на терет „дела против интереса владе САД”, што је, како тумачи, дело из домена политичких оптужби. Ако би се Норвешка приволела америчком захтеву за изручење, дошла би у судар са постојећим домаћим законодавством о заштити политичких затвореника, каже адвокат Емануел Фајнберг, кога цитира норвешка штампа.

Супротно је мишљење директора Истраживачког института за мир у Ослу Кристијана Берга Харпвикена, који одбацује идеју да Норвешка пружи Сноудену сигурно уточиште или боравиште.

„Могућност да Сноуден допутује у Норвешку равна је нули”, каже Харпвикен. „Јер ако најближи савезник Норвешке (САД) о Сноудену стално говори као о издајнику и шпијуну, тешко да норвешка влада може да га заштити кад дође да прими награду”, додаје Харпвикен.

У образложењу Норвешке академије се истиче да је ову награду доделила Сноудену за његов допринос заштити приватности и за обелодањивање праксе америчких служби да шпијунирају грађане.

И сама Норвешка је жртва америчког шпијунирања. Према подацима које је Сноуден учинио јавним, америчке обавештајне службе су надзирале 33 милиона норвешких разговора мобилним телефонима само у току једног месеца. Норвешки лист „Дагбладет”, коме су документи о америчком шпијунирању били доступни, писао је да је ова скандинавска земља прва у Европи по броју пресретнутих разговора када се узме у обзир број становника.

Посланици и лидери левичарских партија тада су рекли да Американци не смеју да третирају „све Норвежане као терористе” и тражили су од владе да заштити нацију од америчког шпијунирања.

Читава скандинавска јавност је негодовала због америчке праксе коју је открио Сноуден. Али нико сем, чини се, Америке, не може да му изда гаранцију да је слободан и да неће завршити иза решетака ако крене да прима признања по свету.

Тагови: Едвард Сноуден, Затвор, Норвешка, САД