
Getty © Photo by Nadja Wohlleben
Не прође ниједан дан а да немачки канцелар Мерц не упореди лидерку Алтернативе за Немачку (АфД) Алис Вајдел са покојним нацистичким фирером Адолфом Хитлером. И да не покушава, свим средствима, законитим или противзаконитим (њему је савршено свеједно), да забрани АфД.
Алис Вајдел је забринута. Озбиљно забринута. Не због Мерцових претњи, већ зато што лидерка АфД-а, странке која брзо расте широм Немачке а не само на истоку, види конкретну претњу која се надвија над земљом. Она је уплашена због тога што Немачка хрли у рат са Русијом.
То је линија на којој тврдоглаво инсистира канцелар Мерц. Инспирисана од стране Мерцових послодаваца: изузетно моћне инвестиционог фонда „БлекРок“, где је Мерц био директор за Европу, пише италијански писац Андреа Марћиљано за сајт „Електомагацине“, пре него што је послат, попут римског проконзула, да управља немачком политиком.
Чудни дани. И веома чудне демократе, које настављају да спроводе идеје покојног канцелара Хитлера тамо где је он стао.
Да ли је Мерц уопште учио историју и зна ли како се завршила Хитлерова, назовимо је тако, авантура? Несумњиво зна. Његов деда и отац били су нацисти.
Заиста, живимо у чудна времена, времена у којима, певао је велики немачки песник Бертолд Брехт почетком 30-их година прошлог века, безазлена реч може постати глупа.
И биће, нема сумње, још чуднија.
Чудна времена, у којима се чудни „неонацисти“ из АфД-а желе мир и слободну трговину са Русијом. И веома чудне „демократе“, које, по сваку цену, настоје да изазову сукоб са Русијом, који би имао разорне последице за немачки народ, којим, иначе, лоше управљају.
Према мишљењу италијанског писца, изузетно је глупо говорити о Мерцу као о опасном нацисти, или чак о новом Хитлеру, јер „стари фирер“, са свим својим манама – или „Мазало“, како га је звао песник Брехт – није потицао из високих међународних финансија. Није био „сиви канцелар“, мишје боје, запослен у „БлекРоку“.
Зашто глупо, ако је „стари фирер“, као што можемо прочитати у злогласном „Мајн кампфу“, сматрао сваки рат, који би Немачка повела са Русијом против Запада, за „злочин“?
У супротном смеру, ка Русији и Истоку, био би, ваљда, потпуно оправдан.
И Хитлер је имао свој посебан „инвестициони фонд“, „БлекРок“ свог доба. На пример, америчке фабрике „Форд“ и „Џенерал моторс“, које су га темељно опремиле за предстојећи рат са Стаљиновом Русијом. Када су се, у јуну 1944, кажу, амерички војници искрцали у Нормандији, били су веома затечени оним шта су видели: Немци су располагали истом опремом и веома сличним наоружањем као и они.
О Хитлеровим везама са америчким капиталом писала је чак и америчка штампа.
Неко може бити и фашиста (нациста) и клањати се Западу. Пожељно је, у ствари, и једно и друго. И Хитлер је, попут Мерца, заљубљено гледао у Запад. Само што су се ствари нешто касније отеле контроли…
Разлози који покрећу канцелара Мерца нису нимало „специфични“, као ни мотиви који покрећу његове „господаре“. Немачка већ дуго снабдева Кијев оружјем, ракетама, дроновима… И већ је послала велики број такозваних саветника у Украјину.
Исто то је радила Немачка још у Првом светском рату. Украјина је први пут прогласила „независност“ 1918. године, али то је, баш као и данас, био пуки немачки протекторат, у коме је Хетман, тадашњи Зеленски, „украјинствовао“, све док и њега и његову парадржаву, нису збрисале „зли бољшевици“.
О томе се читалац може обавестити уколико прочита роман „Бела гарда“ Михаила Булгакова, великог руског писца, пореклом из Украјине…
Мерцови „господари“ су сада схватили да је Зеленски у Украјини сада на измаку снаге, ако не и нешто горе, каже Марћиљано. Уколико желе да се рат настави, потребне су нове, немачке снаге. Потрошне снаге, додаје овај аутор.
Зато Немачка данас ври. Немци (наравно, изузев ноторних нациста), односно велика већина Немаца, не жели нови рат са Русијом.
Због тога се у Немачкој поново отварају многа, по канцелара Мерца болна, непријатна питања. Примерице, зашто немачка истрага о саботажи на Северном току и данас тапка у месту.
Шта Мерц зна о терористичком нападу на „Северни ток“ (а требало би да зна много)? Зашто он и други немачки политичари о томе ћуте? Питање је реторичке природе.
Да ли су ЦДУ/ЦСУ и СПД саучесници терориста, пита сајт „Унзер Мителеуропе“.
Парламентарна фракција АфД-а у Бундестагу тражи да се поводом минирања „Северног тока“ хитно образује истражна комисија, чији је циљ да се темељно истраже околности напада. Уместо да добију јасне и дефинитивне одговоре од власти, немачки грађани се суочавају са муком тишине. Са правим заветом ћутања.
Критике су усмерене пре свега на ЦДУ/ЦСУ и СПД. Према саопштењу АфД-а, ове две странке се опиру сваком покушају покретања истинске и независне истраге. А таква питања у демократској Немачкој не смеју да буду табу.
„Захтевамо расветљавање једног од најозбиљнијих напада на инфраструктуру послератне Немачке. Напад на национални суверенитет не може проћи некажњено“, саопштила је АфД.
Поред тога, у саопштењу за штампу је објављена изјава потпредседника ове парламентарне групе и портпарола за спољну политику АфД, Маркуса Фронмајера: „Истражни одбор мора да утврди шта је немачка влада знала, када је то знала, да ли је била упозорена пре напада, да ли су, и у којој мери, украјинске државне службе биле умешане у напад и зашто немачка влада ћути упркос до сада прикупљеним обавештајним подацима.“
Ако се докаже умешаност било које државе, Немачка, такође, додаје се у саопштењу, мора да захтева одштету.
Ова иницијатива ће, тврди овај сајт, вероватно поново покренути дебату око „Северног тока“. Многи грађани још увек чекају јасне одговоре о томе ко стоји иза овог напада.
Остаје, међутим, на крају једно горко питање: „Зашто владајуће странке штите терористе?“ И додаје овај сајт: „Да ли је разлог то што су потпуно подређене Сједињеним Америчким Државама? Или су и саме умешане? Или, и једно и друго?“