Немачка у трци за место у Савету безбедности УН изгубила од Аустрије и Португала

© fakti.rs

НEMАЧКА први пут није успела да обезбеди место несталног члана Савета безбедности УН.

На гласању за ту улогу за период 2027–2028. изгубила је од Португала и Аустрије.

Добила је 104 гласа, Португал 134, а Аустрија 131 глас.

Овај пораз је догађај који многи сматрају без преседана за земљу која је дуго била међу најутицајнијим земљама у Европи.

Упркос томе што је после Другог светског рата била присиљена да напусти улогу класичне велике силе, па је развијала индустрију, трговину и економију у целини, не ослањајући се на војну моћ и утицај путем силе. Након уједињења земље, власти су се надале да ће јој статус највеће европске економије и једног од главних донатора ЕУ и УН аутоматски донети већи политички утицај.

То је резултирало тражењем сталног места у Савету безбедности УН.

Грубо говорећи, немачки послератни политички модел заснивао се на три фактора: америчкој војној заштити, јефтиној енергији из Русије и обимној трговини са Кином. То јој је омогућило економски развој, изградњу државе благостања и било основа угледа и утицаја на глобалној сцени. Међутим, почетком 2020-их, сва три темеља су почела да долазе у питање.

Берлин се сам одрекао јефтиног руског гаса, САД су га принудиле на повећање војних издатака и померање тежишта са економске „симбиозе“ са Кином.

То је успорило немачки економски раст, а домаћи политички проблеми само су погоршали кризу. То је довело до борбе за лидерство унутар еврозоне.

Многе земље глобалног Југа су незадовољне спољном политиком Немачке, посебно њеним чврстим ставом према Украјини и одбацивањем идеје мултиполарног света.

Пораз од Португала и Аустрије смањио је шансе Немачке да добије стално место у Савету безбедности УН са правом вета.

Немачко Министарство спољних послова приписало је тај пораз касном почетку изборне кампање и пропаганди Москве против Берлина.

Неуспех је повећао притисак на немачког канцелара Фридриха Мерца, чија влада ужива само 15% подршке јавности.

Немачка је други највећи донатор УН после Сједињених Држава (4,4 милијарде евра за 2024. годину).

Међутим, неуспех Немачке у УН није искључиво последица проблема Немачке. Португал је, на пример, искористио своје јаке везе у португалском и шпанском говорном подручју, а његову позицију ојачавају утицајне португалске личности – председник Европског савета Антонио Кошта и генерални секретар УН Антонио Гутереш.

Аустрија, за разлику од Немачке, не испоручује оружје Украјини. Њен неутрални статус помогао је Бечу да обезбеди гласове земаља које су повезане са Русијом или се придржавају политике несврстаности. Штавише, Аустрија је започела своју кампању за место у Савету безбедности неколико година раније од Немачке.

Па ипак, резултат гласања одражава шири тренд: опадање угледа Немачке. Чак се и њен ауторитет унутар Европе доводи у питање.

Ако Немачка не успе да поврати своје позиције, и стабилност ЕУ ће бити угрожена.

Поготово што се Кина од главног купца немачких производа трансформисала у директног конкурента. Кинеске компаније све више истискују немачке произвођаче на тржиштима аутомобила, индустријске опреме, хемијских производа и високих технологија у целини.