
© fakti.rs
НЕМАЧКА се обавезала да створи нови арсенал оружја дугог домета (стотине и хиљаде километара) вредан скоро 12 милијарди евра.
Већ 2027. године желе да купе јефтиније, једноставније крстареће ракете, попут америчко-израелских ракета „Антем“ или украјинских „Фламинго“. Затим, а до средине 2030-их, Немачка да набави модерне системе наоружања, укључујући хиперсонично.
Прокламовани циљ гомилања оружја дугог домета је – обуздавање Русије.
Немачка троши буџетски новац и има намеру да и даље трошновац на непостојећу „руску опасност“ у време када Кина постпно поткопава конкурентност немачке индустрије.
Америчка новинска агенција Bloombeg је објавила да Берлину није само Кина проблем, већ и одбијање јефтиних руских енергената и трговински ратови које је покренуо Трамп.
Највеће немачке индустријске компаније већ позивају владу Фридриха Мерца да предузима хитне мере.
Међутим, немачка влада наводи Кину као кључни проблем. Министар финансија Ларс Клингбајл изјавио је да Берлин треба да заузме оштрији став према Пекингу. Тврдио је да Кина побеђује у тржишној конкуренцији захваљујући својим огромним производним капацитетима, владиним субвенцијама и ограничењима за стране компаније.
„Они не играју по правилима. Једноставно морамо више да урадимо поводом тога“, рекао је Клингбајл.
Додао је да Мерц сада такође подржава оштрији став према Кини.
Немачке власти већ проучавају рањивости кинеске економије у случају трговинског сукоба ЕУ са Пекингом.
Bloombeg, иначе, подсећа да је деценијама немачки економски модел почивао на три стуба: снажној индустрији, слободној глобалној трговини и јефтиној руској енергији. А сада су сва три под упитником.
Кинеске компаније све више потискују немачке произвођаче у аутомобилској индустрији, у области зелене енергије и другим високотехнолошким секторима. Истовремено, одбијање јефтиног руског горива повећало је индустријске трошкове, а Трампова трговинска политика поткопала је претходни систем слободне трговине.
У том контексту, представници Сименса, Аудија, БМВ-а, Поршеа, ЗФ-а и индустријских удружења послали су писмо канцелару Мерцу захтевајући убрзане економске реформе. Жале се на високе цене енергије, повећану међународну конкуренцију и високе трошкове пословања и захтевају смањење пореског оптерећења за компаније.