КРАТКО ПАМЋЕЊЕ: Немачка заборавља сопствену историју, али криви Русију за Крим
Фото: vostok.rs
Присаједињење Крима Русији можда је још увек тема интензивне дебате међу политичарима и званичницима у Европи, али немачка елита би могла лако да разуме искуство Крима, с обзиром на Сарланд и његову јединствену историју директне демократије средином 20. века.
„Године 1935. и 1955, грађани Сарланда, најмање немачке покрајине, спровели су два референдума да би одредили своју судбину. Оба пута већина је гласала за припајање Немачкој и оба пута њихове жеље су услишене. Године 1935, гласаче Сарланда су питали да ли желе да се поново уједине са Немачком, да се припоје Француској или да остану у оквиру администрације Лиге народа. Преко 90 одсто изабрало је прву опцију.
Две деценије касније, 23. октобра 1955, грађани Сарланда поново су добили избор — да ли желе да постану независна територија, економски повезана са Француском, или не. Победа гласа „не“ (67,7 одсто) протумачена је као жеља да се уједине са Западном Немачком.
Таква одлука је такође могла бити протумачена као „не“ Европи, која је у то време била у зачетку и није се могла поредити са псеудодемократским институционализмом који је увео санкције Русији и Криму због њихове директне демократије“, пише аустријски „Контра магазин“.
У марту 2014. године, Крим је утврдио своју будућност врло слично начину на који је то пола века раније учинио Сарланд. Више од 95 одсто људи који живе на полуострву у Црном мору гласало је у корист присаједињења Русији, на референдуму који је спроведен по међународним стандардима.
Историја два референдума која су спроведена у Сарланду средином 20. века разоткрива „хипокризију западних политичара и њихових медија“, наводи се у тексту.
„Могао би се стећи утисак да Брисел никада није чуо за отцепљење путем гласова грађана. Руси су оптужени за лажирање гласања, али су посматрачи референдума рекли да је спроведен по пропису. Изгледа да су заборавили и сецесију Косова која је уследила након нелегалног НАТО бомбардовања“, примећује лист.
