КА НАЦИОНАЛИЗМУ И ЕВРОСКЕПТИЦИЗМУ: Анджеј Дуда нови пољски Орбан

Победа готово непознатог опозиционог конзервативца Анджеја Дуде на председничким изборима донеће Пољској промене на спољнополитичком плану, али ће вероватно обезбедити и успон конзервативне Странке права и правде бившег премијера Јарослава Качињског на јесењим парламентарним изборима.

Иако је овај 43-годишњи правник и посланик у Европском парламенту и пре две недеље водио са неколико процената у првом изборном кругу у односу на Броњислава Коморовског, вероватно има истине у написима да је владајућа Грађанска платформа после осам година на власти постала отуђена политичка елита која се никако није надала поразу. Тиме је шок у круговима либералне грађанске опције у Пољској већи.

Ни у седишту Европске уније не гледају с ентузијазмом на овакав избор Пољака, јер сматрају да нови председник као близак сарадник, сада покојног, председника Леха Качињског доноси повратак националистичке, радикално католичке, наводе чак и ауторитарне, политике за коју кажу да је наставак евроскептичне и русофобне Пољске из времена владавине браће Качињски од 2005. до 2007. године.

Дакле, за Европу, али и Русију, победа Дуде, као и успон странке Јарослава Качињског, који ће, како је јуче објављено, бити кандидат странке за председника владе на предстојећим изборима – знак је да Пољска скреће ка национализму и евроскептицизму. Аналитичари тврде да ће с новим опредељењем Пољака наступити захлађење односа са Берлином и Москвом и да ће главне одлуке, као и када је на челу Пољске био Лех Качињски, доносити бивши премијер и страначки лидер Јарослав.

Немачка је већ прилично забринута јер је према предизборним обећањима која је Дуда давао – изгледа добила још једног Виктора Орбана. Наиме, Странка права и правде уопште није усредсређена на развој односа са Бриселом, него сматра да би приоритет Варшаве требало да буду национални интереси Пољске. „Дојче веле” је јуче изразио забринутост да би његова победа, уз растућу популарност странке до јесењих избора, могла да омогући промену односа Пољске према ЕУ, угрози улазак највеће економије источне Европе у еврозону и потпуно скрајне до сада блиску сарадњу са Немачком и њеним другим значајним чланицама.

Неки аналитичари чак иду дотле да прогнозирају како би победа на предстојећим парламентарним изборима могла да доведе у питање и останак Пољске у ЕУ, иако је Дуда у предизборној кампању пажљиво избегавао нападе на ЕУ, говорећи да против ње нема ништа док су Пољаци „јака, способна држава у средишту уједињене Европе”. Уз овакав став, који је готово дослован поглед Виктора Орбана на положај Мађарске у ЕУ, нови пољски председник такође се заложио да се у Пољској сузбије страно власништво у банкарству, које чини две трећине тог сектора. Подржао је и конверзију хипотека изражених у швајцарским францима у пољске злоте, што би значило губитак милијарде злота за банке, и позвао на увођење нових пореза банкама, што је такође примењено у Мађарској.

Разлога за забринутост у Бриселу свакако има, јер би нови председник Пољске, са идејама које има, попут оне да се залаже за враћање неких надлежности националним државама, за ЕУ могао да постане још једна ноћна мора, поред мађарског премијера који се бори за исту ствар. При томе, према овлашћењима која припадају председнику, Дуда ће имати и моћ да окрене земљу у том правцу: биће именован за шефа пољске централне банке, биће врховни заповедник оружаних снага, координисаће спољном политиком заједно са министром спољних послова, потписивати законе и стављати вето на њих, а моћи ће и сам да прави нацрте закона.

За разлику од Орбана који развија већ добре односе Мађарске са Русијом, мада се у украјинском сукобу држи на линији ЕУ, нови председник Пољске се на међународном плану залаже за агресивнију политику према Русији, помоћ Пољске Украјини у испорукама оружја а можда и војним трупама, као и везивање безбедности Пољске за САД, што подразумева и одбијање да немачки војници дођу на територију Пољске у евентуалне базе НАТО-а.

Што се тиче Пољака који су гласали за новог председника: сељака, радника, студената, незапослених и пензионера, они се препознају у Дудиној реченици да „грађанима Пољске жели да врати достојанство и самопоуздање”. То значи да првенствено очекују праведнију економску расподелу добара, односно да ће после осмогодишње владавине пољских либерала део богатства из успешне пољске транзиције доћи и до њих.

У председничкој кампањи Анджеј Дуда и конзервативци су им то и обећали: подршку породици, укидање пензионе реформе и враћање старе, ниже границе за одлазак у пензију, како, по речима Дуде, „Пољаци не би радили све до смрти”. Иако је обећао да ће спровести политику запошљавања, посебно младих, економисти кажу да су за то потребне милијарде евра – којих ни у Пољској нема.

Тагови: Анджеј Дуда, ЕУ, Немачка, Пољска, Председник