Истраживање “Шпигла” и ЗДФ-а: Берлин се плаши и ћути – сви докази о Северном току воде ка Украјини

Напад на кључну инфраструктуру једне чланице може да изазове одговор целе Алијансе. Уколико је починилац Украјина, како би Немачка могла да настави да је подржава тенковима и борбеним авионима? А уколико су Американци помогли у нападу, да ли ће 75 година трансатлантског партнерства бити уништено?

Овај шпијунски трилер има све што је потребно да би променио светску политику: пре годину дана разнет је гасовод Северног тока у Балтичком мору. Од тада, немачки истражитељи трагају за починиоцима, а траг који прате води их до Украјине и то представља велику политичку опасност, пише “Шпигл”.

“Андромеда” је зрела за отпад. Труп јој је изгребан од грубих пристајања, кроз прозоре тоалета продире смрад фекалија, а мотор од 75 коњских снага звучи као стари трактор. Брод шкрипи при сваком скретању, а аутопилот је покварен. Други поморци једва да обраћају пажњу на њу – “Андромеда” је само једна у низу дотрајалих јахтица каквих на Балтичком мору има поприлично.

Брод је, дакле, савршен за ситуације у којима не желите да се истичете и будете примећени.

Пре годину дана, на основу свега што је до сада утврђено, група ронилаца и специјалиста за експлозив је на “Андромеди” неприметно пловила преко Балтичког мора и 26. септембра 2022. године дигла у ваздух цеви Северног тока 1 и Северног тока 2. То је био катастрофалан напад на енергетску инфраструктуру и јединствен чин саботаже – да не кажемо напад на саму Немачку, пише “Шпигл”.

Циљ напада било је “нарушавање функционисања државе и њених институција. Такав приступ представља атак на унутрашњу безбедност државе”, оценио је истражни судија Савезног суда у поступку против непознатих починилаца.

“Ово је, због могућих политичких импликација, најважнија међународна истрага у послератној историји”, рекли су извори који су говорили под условом анонимности за немачки лист.

Истражитељима из Одељења СТ 24 у Федералној канцеларији криминалистичке полиције којима је поверен случај Северни ток је чак забрањено да о том случају разговарају са колегама. Сви који раде на овом случају морају детаљно да евидентирају с ким су разговарали, о ком аспекту поступка и када – што је веома необично чак и за службенике државне безбедности.

Према Члану 5 Оснивачког уговора НАТО-а, подсећа “Шпигл”, напад на кључну инфраструктуру једне чланице може да изазове одговор целе Алијансе. Уколико је починилац Украјина, како би Немачка могла да настави да је подржава тенковима и борбеним авионима? А уколико су Американци помогли у нападу, да ли ће 75 година трансатлантског партнерства бити уништено?

Трагови који воде до починилаца дефинитивно постоје, наводи немачки лист. “Шпигл” и ЗДФ су их са тимом од двадесетак новинара широм света пратили шест месеци, од Молдавије преко САД, Стокхолма, Кијева и Прага до Румуније и Француске.

Како истичу, бројне информације долазе од извора које не смеју да именују.

Информације су добијене од обавештајних служби, истражитеља, високих функционера и политичара, па чак и од људи који су на овај или на онај начин директно повезани са осумњиченима.

Истражитељи су уверени да трагови до сада упућују само у једном правцу: ка Украјини, али поједини политичари наводе да је могуће да је “Андромеда” са осталим траговима подметнута, да је пловила “под лажном заставом”, и да “Американци, Пољаци и Руси” имају више мотива за напад на гасовод.

Иако, како наводи лист, трагови махом упућују на Кијев, и даље постоји много нелогичности.

Зашто су починиоци користили изнајмљену једрилицу, а не војни брод? Зашто “Андромеда” није једноставно потопљена накнадно? Како су два-три рониоца успели сами да разнесу цевоводе на дубини од око 80 метара?

Ток истраге: Прљави бродић, лажна пољска фирма, молдавско село и украјинска бака

Једног леденог јануарског дана 13 службеника Федералне полиције и Федералне управе криминалистичке полиције, укључујући ИТ форензичаре, истражитеља места злочина и специјалисте за експлозиве посетило је Дранске у Ругену. Упутили су се у просторије “Мола јахтинга” и објаснили збуњеним запосленима да имају налог за претрес брода који се ту изнајмљује због оптужби за “изазивање експлозије и противуставну саботажу”.

Истражитељи су имали неочекивану срећу: “Мола јахтинг” није очистио брод пре него што га је усидрио, а диверзанти су били последњи који су га изнајмили.

На лавабоу је остала пластична флаша “вероватно написана на пољском”. Испод навигационог стола налазила се једна ципела, а са стола у кокпиту детективи су уклонили ГПС систем Гармин “ГПС Мап 721”.

Федерална полиција је након тога довела псе за откривање експлозива који су “Андромеду” њушкали дуже од сат времена. Како су касније потврдили форензичари, много трагова октогена – подводног експлозива – могло је да се нађе на столу испод палубе и тоалету.

Немачки истражитељи тада су били сигурни: “Андромеда” је кључ случаја Северни ток.

Немачке власти су у почетку биле скептичне. Савезни јавни тужилац је тражио вештачење са јасним питањем: “Да ли такво дело уопште може да се спроведе обичном једрилицом или је потребна много, много већа опрема?”

Стручњаци су проценили да је могуће.

Даље, према истраживању “Шпигла” и ЗДФ-а, једриличарска посада се пријавила у “Мола јахтингу” у раним поподневним сатима 6. септембра 2022. године како би преузела “Андромеду”.

Изнајмљивање је највероватније платила туристичка агенција из Варшаве под називом “Ферија Лвова” – компанија без веб странице и броја телефона.

Према пољском привредном регистру, генерални директор компаније је педесетчетворогодишња Наталија А. са пребивалиштем у Кијеву. Она нема значајно искуство у туризму и 1987. године је дипломирала предшколско васпитање и образовање.

Наталија користи украјински број телефона, али ако се представиш као новинар она одмах спушта слушалицу. На наводној адреси фирме нема канцеларија и запослених. Чини се да је “Ферија Лвова” фиктивна компанија.

Истражитељима је ситуацију закомпликовало то што су диверзанти 6. септембра, када су преузимали “Андромеду”, наводно предали румунске пасоше. Један документ је издат на име Стефан Марку.

Стефан Марку (60) је немачким истражитељима челичну капију свог имања у Гојанул Ноу, селу у Молдавији северно од Кишињева, отворио у шортсу и јапанкама. Одатле до границе са Украјином има мање од 50 километара, пише “Шпигл”.

Марку је снажан и преплануо, широких, црних бркова. Он је инжењер и има сопствену компанију. Пронашао га је истраживачки тим “Шпигла” и ЗДФ-а. Двоспратна кућа у којој живи са породицом најлепша је у улици.

Он је држављанин Молдавије, а за изнајмљивање “Андромеде” искоришћен је број његовог старог румунског пасоша који је истекао прошлог октобра. Последњи пут је документ користио 2019. године, на одмору у Румунији, а неколико месеци касније поново у Бугарској.

Одакле он у причи о гасоводу – није му јасно. Први пут је за то чуо од новинара, а пре тога га нико није испитивао, ни полиција ни тајне службе.

Када је добио нови пасош, службеница му је поништила стари.

“Када сам дошао кући, спалио сам га, бацио у шпорет”, каже Марку.

Информације из његовог пасоша су искоришћене да се направи још једна лажна лична карта са новом фотографијом, предата при изнајмљивању “Андромеде”.

Оно што се види на њој није Стефан Марку из Молдавије, већ младић у средњим двадесетим годинама, продорног погледа и војничке фризуре. Његово име је највероватније Валери К. и он долази из Дњепра у Украјини.

Он дефинитивно служи у 93. механизованој бригади украјинске армије.

Запослени у луци не желе јавно да говоре о “Андромеди”, а они који могу да се сете посаде наводе да су људи на броду деловали добро обучени и да су међусобно разговарали на непознатом страном језику.

Посаду је чинило пет мушкараца и једна жена, према речима капетана луке, који је у “Андромеду” сипао гориво за наводне диверзанте. Један од њих је платио рачун у готовини и извукао је из џепа запањујући број великих новчаница у еврима – али није дао напојницу.

Тачно недељу дана пре минирања гасовода брод је пристао у Пољској, у Колобжегу, летовалишту на Балтичком мору познатом по изворима слане воде, које је лети обично препуно туриста. Једрилица “Андромеда” је тамо остала само дванаест сати.

Пољска је одувек била један од највећих противника Северног тока 2 и годинама је тражила да се гасовод затвори, подсећа “Шпигл”. Варшава је енергетску зависност Немачке од Русије видела као егзистенцијалну претњу. Поштено би било рећи да је Пољска имала снажан интерес да се једном заувек реши овог великог безбедносног проблема на свом прагу.

У мају, немачки истражитељи путују у Пољску како би истражили да ли је диверзантска команда у тој држави добила неку врсту подршке и да ли је пољска лука служила као логистичко чвориште.

“Нема индиција да су грађани Пољске умешани у минирање гасовода Северни ток. Резултати истраге показују да док је јахта била у пољској луци на њу није утоварен ниједан предмет”, закључило је Одељење за организовани криминал и корупцију у Гдањску. Даље, посада је пољским граничарима деловала сумњиво па су је додатно проверавали.

Можда због фалсификованих папира, наводи “Шпигл”.

“Зауставите изградњу гасовода или ће немачко-амерички односи бити озбиљно нарушени”

Од 2012. године, скоро 60 милијарди кубних метара руског гаса је стигло у Немачку. У 2018. је то представљало 16 одсто увоза природног гаса у ЕУ.

Северни ток 1 је био један од најважнијих гасовода на свету.

У пролеће 2018. багери су почели да крче пут за Северни ток 2. Планирани капацитет: 55 милијарди кубних метара руског гаса годишње.

Већина Немаца подржала је изградњу гасовода. Истраживање у Немачкој је 2021. године показало да у просеку 75 одсто присталица свих партија подржава други гасовод.

Међународни партнери су, пише “Шпигл”, били згрожени. За њих је и Северни ток 1 повезао Немачку превише блиско са Русијом. Још један гасовод је лудост, упозоравали су, највише, Американци.

Америчка влада је, пише немачки лист, сматрала да је Северни ток 2 толико опасан да је отворено претила – зауставите изградњу гасовода или ће немачко-амерички односи бити озбиљно нарушени.

Украјина се такође масовно противила Северном току 2. Будући да је велика количина текла кроз цевоводе који преко Украјине воде у Западну Европу, други гасовод преко Балтичког мора учинио би делове украјинског гасовода застарелим. Северни ток је представљао претњу за Украјину.

У јуну 2022. године немачка Федерална обавештајна служба је добила шифроване, строго поверљиве информације од Војне обавештајне службе Холандије који су имали извор у Кијеву “који је извештавао о нечему алармантном”.

Холанђани су обавестили и ЦИА, а Американци су касније из безбедносних разлога ту информацију проследили Немцима.

У тајним документима пронађене су информације о плановима напада на гасоводе Северни ток: шест украјинских командоса са лажним личним подацима би изнајмило брод и помоћу специјалне опреме разнело цеви на дну Балтичког мора. Њима командује главни командант украјинских оружаних снага Валериј Залужни, а председник Украјине Владимир Зеленски о томе наводно није био обавештен.

Акт саботаже планиран је за време НАТО маневра “Балтопс” на Балтичком мору. “Вашингтон пост” је раније открио садржај писама упозорења која су послата неколико месеци пре саботаже. Због трајања НАТО вежбе писма се нису сматрала релевантним и нису се предузеле никакве посебне мере заштите и истраге. У немачкој безбедносној бирократији преовладавао је став да су информације из писма биле погрешне.

Федерална полиција, морнарица и савезни и државни антитерористички центри нису обавештени о информацијама. Није обавештена ни савезна агенција одговорна за Северни ток.

Да ли је очигледно добро обавештена холандска обавештајна служба знала више него што је рекла, пита се “Шпигл”. Чак и да јесте, трагови су у међувремену замагљени. Сада немачки истражитељи морају да спајају слагалицу делић по делић.

Која је улога “Чечена из Дњепра”?

Траг лажног Стефана Маркуа, човека који се појављује на фотографији на личној карти, Украјинца Валерија К. води до великог града у централној Украјини на периферији Дњепра.

У једној згради на трећем спрату налази се стан укњижен на име оца наводног диверзанта. И син и отац раде у војсци, објашњавају комшије.

Чак ни после другог куцања нико не отвара врата. Комшије, старији пар, објашњавају да Валери К. млађи и старији (обојица носе исто име) живе у суседној кући, а да су стан издали. Упућују новинаре на баку младог Валерија К. која је радила као продавачица у продавници у приземљу.

Пет минута касније, Љубов К, ниска жена са фарбаном црвеном косом која говори руски наводи да не жели да разговара са новинарима.

Питају је да ли је њен унук Валери у војсци.

“Да”, одговара.

А шта он то ради?

“Не знам”, одговара бака и наводи да су њен син и унук регрутовани пре само неколико месеци.

Кратак разговор се завршава тврдњом баке да њен унук није могао да буде на “Андромеди” јер није имао пасош за путовање у иностранство.

Комшије не причају много о Валерију К. млађем, а његова активност на друштвеним мрежама је такође оскудна.

Оно што највише упада у очи је да Валери К. прати отворено националистичку омладинску организацију ВГО Сокил, а младима нуди, између осталог, обуку роњења и гађања.

Свој последњи активни ВК профил млади украјински војник направио је под именом “Чечен из Дњепра”. Ту су и трагови његове дугогодишње девојке Ине Х. Њих двоје очигледно више нису заједно, али имају сина. Мајка и дете више не живе у Дњепру, већ у Франкфурту.

Девојку и сина у мају посећује полиција и претреса им стан. Узорак ДНК сина Валерија К. упоређује се са доказима пронађеним на “Андромеди”, али нема поклапања.

Истражитељи Федералне полиције и државног тужиоца не сумњају да је украјински командос дигао у ваздух цевоводе. Прича се да је упадљив број трагова водио до Украјине. Почевши од Валерија К, преко ИП адреса мејлова и телефонских позива, до података о локацији и бројних других, још јаснијих трагова који су до сада држани у тајности.

“Зна се много више него што се јавно говори”, рекао је анонимни високи званичник за “Шпигл”.

Према информацијама немачког листа, истражитељи су сигурни да су диверзанти били у Украјини пре и после напада. На то указују техничке информације, које се “уклапају као слагалица”. Слика је сада, како закључују, прилично јасна.

Потенцијални мотиви се међународним безбедносним круговима такође чине јасним: циљ је био да се Москва лиши важног извора прихода који би се користио за финансирање сукоба у Украјини.

Међутим, кључна питања су још увек без одговора.

Са које висине је наређен напад и ко је знао за њега? Да ли је то била акција тајне службе за коју је политички врх у Кијеву сазнао тек касније или акција командоса који је деловао самостално? Да ли је у питању војна операција украјинског генералштаба?

Немачки обавештајни званичници и политичари задужени за безбедност сматрају да је мало вероватно да је Зеленски био упознат: у случају саботажних акција, политичко руководство се често намерно изоставља како би касније могло да негира било какво сазнање.

Берлин страхује од резултата истраге

Немачки детективи не могу да истражују у Украјини, а од Кијева не може да се очекује подршка, пише “Шпигл”. Посезање за потенцијалним правним решењима се избегава јер би немачке власти тада морале да обелодане све што знају, а то би Украјини дало прилику да прикрије све постојеће трагове и заштити одговорне.

На питање да ли ће ускоро бити налога за хапшење, полицајац упознат са дешавањима одговара: “Морамо да имамо много стрпљења”.

Дакле, украјински командос је извршио напад на кључну инфраструктуру Немачке?

Пре неколико месеци, Савезна канцеларија је интензивно расправљала о томе како да се носи са осетљивим резултатима истраге. Немачки канцелар Олаф Шолц је разговарао о последицама истраге са својим најближим саветницима.

Како наводи “Шпигл”, Немачка није имала много опција. Спољнополитичка промена курса или идеја да се Кијев суочи са налазима изгледала је незамисливо.

Ситуација се, међутим, у марту променила.

“Њујорк тајмс”, “Цајт” и немачки РББ извештавају о траговима у Украјини. Убрзо након тога, саветник немачког канцелара Јенс Плотнер разговарао је о наводима са Андрејем Јермаком, једним од најближих повереника Зеленског. Јермак је уверавао да украјинска влада није умешана у заверу и да нико из украјинског безбедносног апарата не зна ко стоји иза ње.

Нико у Берлину не жели да размишља о томе како се даље понашати према Кијеву уколико се докаже умешаност украјинске владе.

С једне стране, Немачка не би могла једноставно да игнорише тако озбиљан злочин. Ипак, заустављање подршке Украјини у рату против Русије такође не би била опција.

“Сви зазиру од последица истраге”, наводи анонимни званичник.

Колико је ситуација деликатна види се по томе што политичари више не говоре ништа на ту тему, ћуте и игноришу упите.

Ко ових дана пита министарства или парламент како напредује истраживање напада на гасовод Северни ток или о томе да ли влада већ смишља сценарије у случају да је украјинско руководство било обавештено о операцији, обично гледа у прилично беспомоћна лица, пише немачки лист.

Притом, информације доступне посланицима у овом случају су изузетно оскудне. Федерални јавни тужилац даје само штуре информације о истрагама које су у току, а савезна влада све налазе држи под кључем. Већина чланова кабинета и чланова парламентарног тела задуженог за надзор обавештајних служби зна само мало више од онога што се јавно извештава о нападу.

Човек који контролише проток информација седи на седмом спрату Канцеларије, дијагонално од Шолца, пише “Шпигл”.

Волфганг Шмит, најближи канцеларов повереник и шеф Канцеларије, у блиском је контакту са истражитељима. Он сваке недеље добија и новости од новинских служби, а “воли да и сам подигне слушалицу како би нешто истражио”.

Шмит, међутим, не жели да коментарише случај Северни ток.

Истражитељи су зачуђени колико је Берлин мало заинтересован да што пре разјасни невиђени напад на кичму немачког снабдевања енергијом.

Немачки истражитељи одржавају контакте са званичницима у Шведској и Пољској и планирано је да путују у Варшаву и Стокхолм на пролеће. Међутим, не може се да се постигне договор о заједничком поступку и “удруженом истражном тиму”. Наводно зато што укључене тајне службе не желе да стално деле своје информације на међународном нивоу.

Шведски стручњаци за Северни ток агресивнији су од Немаца и можда би њихова оптужница могла да буде подигнута ове године.

Они верују да су можда у завршној фази случаја, рекао је за Радио Шведска главни тужилац Матс Љунгквист.

Према речима међународних истражитеља и агената, сви налази су указивали у једном правцу, према Кијеву, закључује “Шпигл”.

Ко је разнео Северни ток?

Чувени новинар Симор Херш, поједини западни стручњаци, као и, како наводи новинарка “Њујорк тајмса” Ерика Соломон, дански и шведски истражитељи, одлучно одбацују причу о “Андромеди” и групи украјинских диверзаната

“Ако заиста мислите да јахта од 16 метара може да баци једро на дубину од 80 метара, да се искрцају два рониоца и стручњака за експлозив у тешким костимима, с боцама с кисеоником и великом количином експлозива Ц4, не могу вам никако помоћи”, одговорио је Херш недавно у интервјуу за “Ноје цирише цајтуг”.

Овај добитник Пулицерове награде је том приликом додао да је “друга смешна ствар у причи о ‘Андромеди’ било то да су на броду пронађени ТНТ прах и два лажна пасоша. Наравно, сви остављамо лажне пасоше на броду. То је заиста била лоша прича.”

Херш је још 8. фебруара објавио истраживање где је, позивајући се на извор са “директним знањем о оперативном планирању”, навео да су амерички рониоци поставили експлозиве на руски гасовод у јуну 2022. под окриљем “Балтопс” НАТО вежби, да би их затим детонирала норвешка војска три месеца касније.

Према Хершовим речима, одлуку о покретању операције донео је председник САД Џозеф Бајден, након девет месеци разговора са званичницима администрације укљученим у питања националне безбедности, док је његова наводна одлука да се експлозиви и детонирају изазвала бурну реакцију делова америчке обавештајне заједнице.

Разлог саботаже, према Хершовим речима, била је бојазан шефа Беле куће да би се Немачка, која гас из Русије добија преко Северног тока, “охладила” од наоружавања Украјине и примене санкција Русији. Вашингтон негира ове оптужбе.

У одговору на причу о “Андромеди”, Херш је, позивајући се на извор са “приступом дипломатским обавештајним подацима” крајем марта на свом блогу објавио да су “одређени елементи у ЦИА замољени да у сарадњи са немачким обавештајним службама припреме причу која би америчкој и немачкој штампи обезбедила алтернативну верзију о томе како је уништен Северни ток 2“, убрзо након састанка немачког канцелара Олафа Шолца и председника САД Џозефа Бајдена почетком тог месеца.