ГОТОВИНА НА ПОЧАСНОЈ БИНИ: Кад парада постане мимоход

Како наши дечки изазивају страхопоштовање – готово егзалтирано коментарише једна средовечна госпођа док, посматрајући војну параду, поносно маше хрватском заставицом. Многи међу онима који су дошли у Вуковарску улицу близу свечане трибине испред Лисинског подједнако су били узбуђени, очекујући да се појави Колинда Грабар Китаревић. Тачно у шест, обучена у бели комплет, хрватска председница се довезла у војном џипу и прикључила осталим члановима државног врха, међу којима је био и Анте Готовина.

Помало неуобичајено за једну војну параду церемонија је почела културно-уметничким програмом. Затим је Колинда Грабар Китаровић дала дозволу да „мимоход крене”. Небо над Загребом повремено су парали звуци три „мига” хрватског ваздухопловства. Иако су неки присутни очекивали да им се председница обрати, то се ипак није десило. Они који су желели да избегну гужву параду су могли да посматрају на великом платну у парку Зрињевац.

За разлику од госпође са почетка текста, највећа брига која је јуче пре поднева морила две продавачице у Крашовој радњи у центру Загреба било је како отићи кући после завршене смене. Пошто је од поднева град био у блокади, њих две су размењивале информације, покушавајући да осмисле како да се најбезбедније извуку из саобраћајног хаоса.

У самом градском језгру, око Трга бана Јелачића, кафеи су током дана били полупразни, а једини шетачи биле су групе јапанских туриста. Продавци на градској тржници узалуд су целог преподнева узвикивали да су спустили цене, купаца је било врло мало. Једину групу весељака која наздравља пролазницима са полупразном флашом ракије срели смо у парку испред загребачког поноса, хотела „Еспленада”.

Када смо питали шта се дешава и када ће почети да стижу људи из других делова Хрватске, објаснили су нам да ће посматрачи на паради бити углавном Загрепчани, те да нема организованог доласка из других крајева земље. Неки градови, попут Сиска, Петриње, Дубровника или Сплита, јуче су сами организовали своје локалне прославе.

Али многи од оних који нису јуче дошли у Загреб ипак ће отићи данас у Книн. Према медијским најавама, у овај град ће на сам дан „Олује” доћи око сто хиљада људи. Тамо ће бити и читав државни врх, а на централној прослави говориће и председница Колинда Грабар Китаровић. То што ће у Книну бити далеко више људи него на загребачкој паради не треба да чуди јер је због симболике за многе Хрвате книнска прослава далеко значајнија од оне у главном граду.

Атмосферу у Загребу су током читавог дана подгревали медији. Од ране зоре је електронским медијима парада била једина тема, док су дневне новине изашле као двоброји на повећаном броју страна и са специјалним додацима посвећеним „Олуји”.

Сви су тираж покушавали да подигну доносећи „ексклузивне” приче о јавности мало познатим људима који су учешћем у „Олуји” пресудно утицали на ток хрватске историје. Тако у свом додатку посвећеном годишњици „Олује”, „Јутарњи лист” доноси „истину о томе ко је скинуо српску, а поставио хрватску заставу на книнску тврђаву”, чиме се, како најављују, коначно открива истина, те више нико неће моћи да се „незаслужено хвали тим подвигом”.

У ауторском тексту у овом дневнику, Питер Галбрајт, први амерички амбасадор у Хрватској, открива да за „Олују” није дао зелено светло Туђману, али да га није ни зауставио. Милан Мартић је, према његовим речима, држао праву власт у Книну, а „истовремено је био глуп и кукавица”. „Јутарњи” у свом додатку даје и ратне слике Караџића, Младића и Мартића.

Министар одбране Анте Котромановић за „Вечерњи лист” прича како му је „’Олуја’ све, важнија и од рођендана”, и додаје да је „Олуја” акција „made in Croatia” без икакве стране помоћи.

Са великом пажњом су се јуче овде пратиле и коментарисале све изјаве које су стизале са друге стране границе. Тако се вртела изјава председника Србије Томислава Николића да су „Срби спремни за опраштање и помирење, али да не зависи све од нас”.

Страсти су узбуркане и због вечерашње исповести три Српкиње и две Хрватице (које су биле жртве рата) у Ријечком народном казалишту. Удружења добровољаца најављују протесте због, како кажу, ове „дрске провокације” у режији Оливера Фрљића, управника овог позоришта.

ХРТ је јавио и да је уочи годишњице „Олује” на граничним прелазима са Србијом било провокација јер је „нешто пропагандног материјала о ’Олуји’ прешло са путницима”. Реч је, како кажу, о тумачењу „Олује” онако како је види „Веритас”. Како се наводи, више грађана је јуче, улазећи из Србије у Хрватску, на граничним прелазима добило летак написан на четири језика и це-де са филмом „’Бљесак’ је потпалио ’Олују’” Александра Булата.

Невладина организација Центар за мировне студије, која је већ протествовала против војне параде, јуче се поново огласила, изражавајући жаљење што председница и премијер нису били спремни да покажу друго лице Хрватске и зауставе парадирање тенкова по загребачким улицама.

Међу мање острашћеним Хрватима незаобилазна тема била је и цена војне параде. Према писању медија, Хрватску ће она коштати око два милиона евра. То је, кажу наши саговорници, недопустиво велики износ ако се има у виду да у неким државним фирмама месецима нису исплаћене плате.

Тагови: Колинда Грабар Китаровић, Олуја, Парада, Хрватска