ЏЕЛАТИ БЕЗ КАЗНЕ: Кости мученика “Лоре” траже правду

Требало је да прође више од 11 година, па да судбина црногорских резервиста (припадника бивше ЈНА) из Никшића и Шавника, заробљених на дубровачко-херцеговачком ратишту буде расветљена. Нада да су живи нестала је пошто је објављена информација тадашњег савезног Комесаријата за нестале да је у месту Међе, у близини мостарског гробља, пронађена хумка у којој су у свезаном џаку остаци свирепо убијених 11 резервиста.

Ко зна да ли би кости и тада биле пронађене, да није прорадила савест једног мештанина Хрвата, који је истражитељима показао место где су завршиле кости мучених бораца. Касније је утвр ђено да су више пута премештане и помешане. Тако су кости једног борца биле расуте у четири вреће! Због тога је требало много труда истражитељима да ДНК анализом утврде коме која кост припада, што је успорило њихов транспорт за Црну Гору.

Чекајући да посмртни остаци резервиста буду допремљени, чланове њихових породица задесиле су трагедије. Тако је угледни домаћин Живојин Симовић, због туге за сином Ратком, пресудио себи из пиштоља. Рана на срцу прекратила је животе родитеља резервисте Миљана Шушића. И отац Радомира Вулића није могао да преболи синовљеву смрт. Посебно трагичан је био животни крај борца Луке Аџића, који је био размењен преко Међународног црвеног крста. Видно исцрпљен од стравичне тортуре, несрећни младић је врло брзо умро у Никшићу. Није му било лека, јер су тешке последице биле неизлечиве.

– Хрватски државни врх знао је за злогласни логор „Лора“, као и за најстрашнија зверства која су према нашим саборцима чинили припадници „зенги“. За размену су нудили чак и дечје кости! – прича Радан Николић, председник црногорског Удружења бораца ратова од 1990. – Припадници ЈНА највише су гинули за време примирја у околини Дубровника и у Конавлима од разних белосветских паравојних формација и њихових снајпериста.

Приликом допремања посмртних остатака резервиста, у Никшићу је био проглашен Дан жалости. Жалост је била и у целој Црној Гори, али не због бораца, већ због погибије председника Македоније Бориса Трајковској у авионској несрећи у Херцеговини.

Иако је од ових трагичних догађаја прошло подоста времена, Црна Гора и даље ћути пред злочинима над својим грађанима. Породице још не знају ко су џелати, који су окрвавили руке на њиховим синовима. И питају, како је могуће да толико дуго измичу правди. Тражили су да држава покрене истрагу, али осим извињења Мила Ђукановића хрватском председнику Стипи Месићу, иначе почасном грађанину Подгорице, нису добили ништа друго.

– Својим ратним и поратним политичким корацима од „седам миља“ премијер Ђукановић је згазио и унизио Црну Гору до граница неподношљивости – каже Радан Николић.

У Никшићу данас стоји спомен-обележје са именима погинулих бораца у ратовима деведесетих. Смештен је у подножју Саборног храма Светог Василија Острошког, уз ограду Градског гробља. Обилазе га њихове породице и суграђани.

СПОРНИ СПОРАЗУМ ТУЖИЛАЦА

Државни тужиоци Црне Горе и Хрватске, Весна Меденица и Младен Бајић, потписали су 2006. године споразум о сарадњи и гоњењу починилаца кривичних дела ратних злочина, злочина против човечности и геноцида.

– Тачком 1 прописано је да се његове одредбе примењују искључиво у предметима кривичних дела ратних злочина на подручју Хрватске, односно према њеним држављанима, а чији починиоци имају пребивалиште или држављанство Црне Горе. О гоњењу хрватских држављана у том споразуму нема ни једне једине речи – наглашава Радан Николић.

Тагови: ЈНА, Лора, Никшић, Погинули борци, Црна Гора, Шавник