Раскол унутар ЕУ већ је увећан порукама са састанка петнаест вођа европских социјалиста у Паризу да од Берлина заговарано „стезање каиша“ као искључиви рецепт за економско оздрављење Уније, мора бити замењено инвестицијама, подстицањем привредног раста и отварањем радних места, оцењују коментатори европских медија.

Док цела Европа чека да види шта ће Немци на регионалним изборима рећи о избегличкој политици канцеларке Ангеле Меркел, водећи француски листови Монд и Фигаро наводе да је „званични Париз љут због једностраних иницијатива Берлина, посебно због недавног тајног сусрета у Бриселу између канцеларке Меркел и турског премијера Ахмета Давутоглуа“.

У коментарима се политика Ангеле Меркел у избегличкој кризи оцењује као „тврдоглава“, самовољна и замера јој се што је она најпре прекршила сва правила ЕУ о азилу, визама и заштити спољних граница Уније позивом да се „отворе врата имигрантима“.

Да би онда, истичу коментатори, направила потпуни заокрет и захтевала затварање ЕУ, огромне уступке Анкари и противречним тврдњама да се „западнобалкански пут избеглица“ не сме затворити, већ помоћи Грчкој која и даље пропушта имигранте.

Француски председник Францоа Оланд је то јасно потврдио у изјави на састанку вођа европских социјалиста, нагласивши да „не бисмо смели дати Турској било какве уступке око људских права или либерализацији виза“.

То је била Оландова порука и за самит ЕУ 17. и 18. марта у Бриселу, на којем треба да се усвоји начелно утаначени договор с Турском о решавању избегличке кризе, с тим да Унија Анкари достави и шест милијарди евра за збрињавање избеглица.

Неки лидери и политичари у ЕУ, као и Европском парламенту критиковали нагодбу с Анкаром, замерајући да се тиме издају европска демократска начела и вредности и попушта пред „уценом“ турских власти.

Тиме се циљало и на политику немачке канцеларке Ангеле Меркел која је била главни заговорник сад већ спорног договора с Турском.

Фигаро преноси став Оландових сарадника да је „Европа превише времена и труда уложила у питања Грчке и избеглица“, а занемарила опасност од продора политичког популизма, екстремизма и да зато сад мора да се посвети „новом моделу економског раста у ЕУ“.

Оланд је, сажимајући закључке расправе првака европских социјалиста, нагласио да је нужно уложити све напоре у економски и социјални опоравак и рекао да Европској унији не прети распад, већ „губљење снаге и моћи“.

У томе је посебно нашао подршку италијанског премијера Матеа Ренција, који је рекао да је састанак социјалистичких првака показао да „кључно гесло мора бити раст, раст и раст“ и упозорио да десничарски екстремизам јача, а политика „стезања каиша“ уопште не доноси видљивији економско-социјални опоравак.

У закључцима заседања европских социјалиста је наглашено да се морају обезбедити битне инвестиције „за припрему будућности“, а то значи и за образовање, истраживање високе технологије.

Оланд је указао и на то да се средства из буџета, јер је то важније од штедње, обавезно морају обезбедити и за сузбијање терористичке опасности.

Француски председник је објаснио, а ту је и једна од сад можда ретких подударности с владом десно од центра у Берлину, да се „мора испоштовати воља чланица ЕУ које желе интеграцију већом брзином“, уз стварање економске владе и буџета у зони евра.

Навео је да су сви премијери и политички лидери социјалиста и социjалдемократа ЕУ то подржали, с тим да чланице ЕУ које нису у зони евра могу постепено да се придруже тој „Европи у првој брзини“.

Иначе, сматрају прваци европских социјалиста, Европа ће изгубити и на угледу и утицају у свету.

Коментатор шпанског дневника Паис сматра да је „фабрика Европа у квару, дуго била конкурентна и амбициозна, а сад је зашкрипала и више не производи бољитак, демократију и стабилност, као што је то чинила протеклих векова“, а избегличка криза је унела дубоке поделе које задиру у срж демократије.