Дођите, браћо Руси! Позив је уз питање да ли ће који баћушка чути зов старине Милосава Папића (90) из села Коравлица у никшићком крају, на самој граници са Републиком Српском који словенској браћи нуди бесплатно више плацева на свом имању у овом лепом делу Црне Горе.
– Само нека дођу! Са том мојом одлуком сагласни су и жена и син. Ено им плаца на Вучјем долу, па нека граде шта год хоће. Има места и за ракете! Ако желе даћу им и имање на Трновачком језеру, катуништа подно Волујака, све им дајем, не бих ли својој души нашао мира. Јер, данас ја дрхтим од туге гледајући куда иде Црна Гора. Имам доста година и кроз живот су ме шибали ветрови, а ако неко мисли да се Милосав шегачи, грдно се вара. Накупило ми се много жучи, толико да бих напустио ово вековно огњиште.
Признаје Милосав да је целог живота волео мајчицу Русију. Увек му је било мило чути поруку: „Нас и Руса триста милиона!“ А данас?
– Дошла нека луда времена. Чу, Црна Гора против Русије! Шака јада уводи санкције Москви, која је вековима помагала Црногорцима у рату и миру. Ови што воде државу гурају нас у руке НАТО крвницима. О јада големога! Оће ли се ово икада звати јуче?
Милосав је жива историја краја, који зна напамет више од 30.000 стихова у осмерцу и десетерцу, које је стрпљиво скупљао, стварао и памтио! Још зна песму коју је као дете учио у школи на Враћеновићима о погибији краља Александра 1934. године у Марсељу и жалост у краљевини која је трајала месец и по дана. Не одваја се наш домаћин од гусала, учествује на фестивалима, док танким гласом веже стихове из ближе и далеке прошлости. Али, зналачки говори и стихове Мајаковског, Јесењина и Пушкина!
– Ко је год ударио на Русију прошао је као бос по трњу. Гледао сам војну параду на Црвеном тргу за Дан победе. Светска сила! А ове наше батерије у Подгорици једва да су се могле „накашљати“. Навраћали су код мене гости из Русије и Чешке, али верујте да широке словенске душе од руске православне нема под капом небеском – уверава овај крепки старина.
Тагови: Милосав Папић, Никшић, Русија, Црна Гора