БОЛЕСТ УКОРЕЊЕНА У ИДЕОЛОГИЈИ ЗВАНОЈ НЕОЛИБЕРАЛИЗАМ: Немци против трговинског споразума ЕУ и САД
Фото: Политика
Од сока препуног влакана, преко карфиола које није третиран пестицидима, до говедине у којој нема хормона раста – Европљани желе природну храну и то је добрим делом разлог што у појединим европским земљама, као што је Немачка, све више расте покрет противника трансатлантског трговинског и инвестиционог партнерства (ТТИП).
Иако званичници САД и ЕУ још нису успели да дођу до коначног договора о овом споразуму о зони слободне трговине, која би обухватила 800 милиона људи и безмало пола светске привредне производње, скраћеница ТТИП за све више Европљана постаје симбол нечег лошег.
Критичарима овог споразума ових дана се неочекивано придружио и први човек немачког парламента Норберт Ламерт, који припада Хришћанско-демократској унији (ЦДУ) канцеларке Ангеле Меркел. Председник Бундестага је не само запретио да он неће гласати за ратификовање ТТИП-а већ је рекао да „не долази у обзир да Бундестаг ратификује трговински споразум између ЕУ и САД, у чијем састављању нити је био укључен, нити је имао моћ да предложи измене”.
Ламерт је истакао да ТТИП-у недостаје јавност и демократски легитимитет, што је баш оно што истичу и све бројнији немачки активисти за заштиту потрошача и животне средине, који су устали против овог споразума. Штавише, пре три недеље чак око 250.000 Немаца је изашло у Берлину на протест против склапања ТТИП-а.
„Овде смо јер не желимо да препустимо нашу будућност тржиштима, већ напротив, да сачувамо демократију”, рекао је тада Михаел Милер, председник еколошке организације „Немачки пријатељи природе”, чиме се заправо осврнуо на једну Меркелину изјаву у којој је она поменула „демократију прилагођену тржиштима”.
И док немачка влада уверава грађане да ће ТТИП подстаћи раст економије и пружити бољу шансу малим и средњим предузећима на светском тржишту тако што ће смањити бирократију, критичари страхују да би споразум могао да утиче на смањење стандарда за безбедност хране и животне средине, као и да ће угрозити локалне законе.
Заправо највећи камен спотицања јесте план да се уведе такозвани систем ИСДС (програм решавања спорова између инвеститора и државе), који би омогућио мултинационалним компанијама да могу да заобиђу локалне судове и да пред међународним арбитражним комисијама чак оспоравају законе, правила и судске пресуде у сувереним државама, јер то има утицаја на њихове профите. Уводи се обавеза да се инвеститорима пружи обештећење за губитак очекиваног профита, због неког новог прописа, чак и ако је он, на пример, у сврху заштите здравља људи.
Међународне корпорације тврде да је систем ИСДС неопходан да би њихова имовина и улагања била заштићена у земљама у којима владавина права и независни судови још нису успостављени. Међутим, ово образложење је потпуно бесмислено у случају ЕУ, будући да нико не доводи у питање правни систем унутар ЕУ.
Али, да ово није случајно преписано из америчког недавно склопљеног трговинског споразума са 11 пацифичких земаља сведочи пример Аустралије и Канаде, чије правосуђе такође нико не доводи у питање. Дуванска компанија „Филип Морис” тужила је Аустралију због тога што је увела пропис о стављању упозорења о штетности пушења на кутијама цигарета и забрани коришћења логотипа брендова цигарета. Сличну судбину је доживео и Уругвај, тако да је Канада, под претњом сличног поступка, одустала од увођења сличних упозорења на цигаретама, док су она сада сасвим уобичајена у ЕУ.
Засад се не зна шта о дуванској индустрији пише у ТТИП-у, а документа која се тичу споразума немачки посланици могу да читају само ако лично оду у амбасаду САД у Берлину. Председник Бундестага каже да сва релевантна документација, нарочито резултати преговарачког процеса, „мора да буде доступна владама и парламентима свих чланица ЕУ”, додајући да је овај систем „за владу и парламент потпуно недостојан дискусије”.
С друге стране, новоименована америчка генерална конзулка у Минхену Џенифер Гавито за немачке медије тврди да је тешко замислити ко ће више користи од ТТИП-а имати од Немачке.
„Подршка у Немачкој је нижа него било где другде у ЕУ, што је изненађујуће јер немачка средња класа може више да добије него други. Противљење је засновано више на емоцијама него на чињеницама. Желимо да дамо људима чињенице тако да могу боље да процене које су користи”, рекла је она, признајући да постоји отпор глобализацији.
Она, међутим, није прецизирала када ће јавности добити приступ чињеницама о ТТИП-у, којем се Немци све више противе па је недавна анкета показала да је чак 46 одсто испитаних Немаца рекло да је овај споразум лош, док је прошле године то рекло свега 25 одсто испитаника.
Међутим, противљење ТТИП-у још је веће у суседној Аустрији где је, према истраживању „Евробарометра”, чак 67 одсто испитаника против, а само 23 одсто за споразум о слободној зони трговине између ЕУ и САД. Осим у Немачкој и Аустрији, противљење ТТИП-у веће је од подршке још само у Луксембургу, док је супротан однос снага у преосталих 25 чланица ЕУ.
Немачки коментатори упозоравају да је ТТИП политички, а не економски проблем. Према оцени коментатора „Шпигла” и уредника коментаторског портала „Фрајтаг” Јакоба Аугштајна, ТТИП пати од „болести укорењене у бирократији и идеологији званој неолиберализам”. „То може да уништи демократију. Стручњаци се баве ефикасношћу, а демократија се заснива на правди. Током финансијске кризе уверили смо се колико су противречни демократија и капитализам”, сматра Аугштајн, истичући да би ТТИП могао да постане маљ неолиберализма који ће разорити државу благостања у Европи.
