БЕРЛИН: Преминуо бивши немачки канцелар Хелмут Шмит

Бивши немачки канцелар Хелмут Шмит, који је на челу немачке владе био од 1974. до 1982. године био, умро је данас, у својој 96. години и Немцима, иза себе, оставио позитивно политичко наслеђе и важну успомену на време сигурности.

Не само његове социјалдемократе које данас владају Немачком са демохришћанима канцелара Ангеле Меркел, већ и сами Немци говоре да је Шмит, чији је деда био Јеврејин, најзначајнији канцелар у послератној историји државе.

Немци су Шмита волели, иако није био ни канцелар-ујединитељ, ни први послератни канцелар који их је окренуо ка западу, ни човек визије и политичког наума, већ неко ко је нудио, али и давао оно, што је, изгледа, најпотребније – а то је сигурност.

„Сигурност, уместо подухвата” – могао би бити мото, због кога су му Немци указали поштовање као најзначајнијем немачком канцелару, који је и у сећању највиших политичара Титове Југославије остао као партнер, са којима су, уз мирис дима добрих цигарета, могли да размене понеку реченицу.

Ако се Шмит пореди са осталим немачким канцеларима, може се рећи да су они иза себе имали више онога што је покретало Немачку – први послератни канцелар Конрад Аденауер дао је правац који је Немачка одмах по окончању Другог светског рата заузела и прогласио социјалну тржишну приведу као нови поредак.

Вили Брант је био познат по својој источној политици, помирењу са социјалистичким комшијама и увођењу више демократије, а Хелмут Кол, „политички отац” Меркелове, као канцелар-уједнитељ две Немачке.

Немци су, ипак, како показују анкете, Шмита који се хронолошки налази између Бранта и Кола, сматрали за најзначајнијег канцелара.

Шмит, који је у својој првој владиној декларацији причао о „континуитету и концентрацији”, остао је политички упамћен по покушајима да спречи ескалацију хладног рата и обузда левичарску градску герилу, „рафоваце” као и по томе што је малим корацима водио земљу напред, Брантовим визијама.

Немци се Шмитовиих времена сећају као периода када им је у основи било добро, па су с тим у вези његове политички спорне одлуке и заборављене. Он је све до последњег дана, потпуно другачије од немачких политичара, смирено и опуштено, говорио о америчкој шпијунској афери, тврдећи да свако зна да стране обавештајне службе целог света чине оно, што је према тамошњим законима забрањено и цело узбуђење оценио „вештачким”.

Шмит је, другачије од већине немачких политичара говорио и о руском председнику Владимиру Путину, оценивши да он (Путин) није неко, ко подстиче рат. За Шмита је „сваки шеф велике државе једна претња свету” што, како је говорио, важи како за руског, тако и за америчког председника.

„Сви су опасни, чак и ако то не желе да буду”, говорио је старачки мудро Шмит и критиковао планове о проширењу Европске уније.

„Покушај да се ЕУ прошири на Украјину, истовремено на Грузију, а најрађе и на Јерменију- је прилична глупост и дечја геополитика”, сматрао је Шмит.

Он је иначе човек са чак 24 почасна доктората, чија се реч у Немачкој до последњег момента живота и чула и слушала, а о коме су његове социјалдемократе говориле као о великом државнику и политичару и честитој личности од интегритета.

Шмит се лане, непосредно пред свој 96. рођендан, нашао на удару сазнања политичког магазина „Шпигл” о томе да је, изгледа, прећутао истину да је, док је био Хитлеров војник, био „контаминиран” нацистичком идеологијом.

„Ја сам своју обавезу као војник испунио”, мирно је одговорио Шмит, док су његови биографи подсећали на чињеницу да је, пошто му је деда био Јеврејин, Шмитов отац морао да даје погрешне податке о њиховом пореклу, али да је, касније хамбуршки „Веслачки савез”, чији је Шмит био члан, постао део „Марине-Хитлер-Југенд”.

„Само зато што је неко са 14 или 15 година био у ‘Хитлерјугенду’, то ни издалека не значи да је био нациста”, говорио је историчар Михаел Волфзон.

Шмит је донедавно био присутан у немачкој дневној политици, где старачки мудро, говорио о многим темама, попут „капитализма, као птице грабљивице”, економске кризе, спаса евра, грчких захтева за наплатом од Немаца ратне одштете… показивао је политичку виспреност и информисаност и давао прецизне и децидне изјаве о горућим темама.

Једном прилико је рекао да не жели да доживи 100. годину. Када је реч о Шмитовом приватном животу, он је познат по томе што је „цео век”, чак 68 година, провео са једном женом, супругом Локи, која је у преминула пре неколико годна.

Шмит се лане нашао на „нишану” медија због једне жене на „својој страни” и када су га питали да ли је то његова нова пријатељица, Шмит је одговорио кратко „да”, за шта је моћна штампа оценила да краће, јасније и „шмитскије” не може ни бити речено.

Познат и по реченици да „ко има визије, мора ићи доктору”, Шмит је пре неколико година поделио шесто место са згодним Бредом Питом у једној анкети „ЕлитеПартнер.де11”, по којој свака друга жена сања о сусрету с Џорџом Клунијем или Бараком Обамом.

Шмит и његова супруга Локи имали су једну кћерку, новинарку у Лондону.

Тагови: Немачка, Хелмут Шмит