ЗЛОЧИНИ УСТАША УЖАСАВАЛИ И НЕМЦЕ: Нема сличности између Драже и Павелића

Бука која се у региону, надасве у Хрватској, подигла око рехабилитације ђенерала Михаиловића има неколико узрока. Први је жеља да се тај догађај изједначи са рехабилитацијом правих фашиста, која се увелико одвија и Хрватској већ 20 година. Ако гледамо број срушених споменика НОБ-а у Хрватској или називе улица по сарадницима окупатора, никаква се паралела између Србије и Хрватске не може повући.

Други узрок је политика братства и јединства у СФРЈ. По тадашњој званичној слици историје, сви народи и народности су дали подједнак допринос борби, а имали су и подједнак број издајника. Хрватски партизани су заиста дали велики допринос антифашизму, али су хрватски колаборационисти дали и велики допринос фашизму. У пролеће 1945. године још се 150.000 Хрвата бори за Немце, што је пропорционално највише у Европи. А о квалитету сарадње да и не говоримо.

Павелић није био обичан сарадник окупатора као други квислинзи у Европи. Многи проучаваоци Другог светског рата (Чикеринг и Ферстер, на пример) кажу како су усташе спровеле једини аутономни холокауст изван самог Рајха. Њихови злочини су ужасавали и саме Немце. Већ од лета 1941. године, немачки официри шаљу ужаснуте извештаје о усташким злоделима и врше притисак на Павелића да обузда „дивље” усташе, не толико због хуманизма колико због тога што им се није свидео потпуни хаос који је завладао у НДХ.

„Усташе су полуделе”, јавља војни представник у Загребу Глез фон Хорстенау. Међутим, политичари међу Немцима, као Зигфрид Каше, стари нациста и посланик у НДХ, далеко су благонаклонији према усташама, као и сам Хитлер, који је већ 6. јуна примио Павелића и посаветовао га да, ако жели истински стабилну хрватску државу, мора да педесет година води национално нетолерантну политику. Са Павелићем се не може поредити чак ни Недић. Хитлер и нацисти су имали тако мало поверења у Недића да му никада нису дали ни озбиљно наоружање. Није се случајно Недићева војска звала Српска државна стража. Дакле, НДХ је била призната држава и до краја одани сарадник.

Вратимо се на Дражу. Знамо за онај чувени плакат из 1943. године на коме су и Тито и Дража уцењени на исту суму. Све до 1944. године у централној Србији Немци стрељају и шаљу у логоре скоро подједнак број равногораца и партизана. Међутим, изван Србије је другачије. Четници интезивно сарађују са Италијанима. Додуше, Италијани су у јесен 1941. године обуставили усташка клања на територији под својом контролом.

Ни до данас није јасно да ли су четници од Британаца добили прећутни миг за ту сарадњу, не би ли се тако наоружали, а можда и припремали Италијане за промену страна. Сарадња ДМ четника са Немцима је била сасвим спорадична. Они четници који су се сликали са Немцима углавном су присталице Косте Пећанца, кога су сами равногорци ликвидирали. Злочине, поготово према муслиманима, вршили су локални заповедници, често сумњиви људи изван контроле, на челу сеоских банди и „парамилиција”, који су се проглашавали војводама. Остаје дилема да ли је Михаиловић могао више да учини на спречавању тих злочина у име Југословенске војске у отаџбини, мада ни то није било лако (сетимо се ратова деведесетих).

Тагови: Анте Павелић, Драгољуб Дража Михаиловић, Злочини, Немачка, Хрватска