ЗЛОЧИНИ О КОЈИМА ШВАЈЦАРАЦ НИЈЕ МОГАО ДА ЋУТИ: У Мачви, стопама Арчибалда Рајса

ИСКРА на Фејсбуку

У част деведесетогодишњице смрти др Рудолфа Арчибалда Рајса (Хаузах, 8. јул 1875 — Београд, 8. август 1929), швајцарског форензичара, доктора хемије и професора на Универзитету у Лозани, захваљујући коме су Европа и свет сазнали о стравичним злочинима над српским цивилним становништвом у време Првог светског рата, четворо Шапчана, поштовалаца његовог лика и дела, организоваће у суботу посету местима на којима се у овом крају почетком прошлог века исписивала историја.

Др Арчибалд Рајс се 1914. године одазвао позиву српске владе да у својству неутралног стручњака истражи злочине аустроугарске војске у Мачви и Подрињу. Са српском војском прешао је Албанију, учествовао у пробоју Солунског фронта и са Моравском дивизијом умарширао у ослобођени Београд 1918. године и до краја живота остао у Србији. Према сопственој жељи, његово срце је однето на Кајмакчалан, где је сахрањено заједно с осталим јунацима Солунског фронта.

Нескривена намера Ане Павловић, Ненада Крстића, Жељка Пантелића и Саше Јовановића јесте да код млађих генерација подстакну исту моралну непоколебивост којом је славни криминолог разбијао пропагандну слику Аустроугара и Немаца о Србима као дивљачком народу. Преко друштвених мрежа, они су позвали све заинтересоване суграђане да у суботу, изнајмљеним аутобусом, с трошковима које ће поделити на равне части, крену трагом др Рајса маршрутом Шабац – Текериш – планина Цер – Липолист – Мачвански Прњавор.

„У Текеришу ћемо посетити спомен-комплекс, а на Церу топографски значајне тачке на којима су се водиле одлучујуће борбе – Дејановац и Косанин град. Посетићемо, такође, спомен-цркву церским јунацима на Липовим водама и чути предавање о славној бици. Преко Милошевца и Липолиста, отићи ћемо до Прњавора, где ћемо положити венац на споменик др Рајсу”, описује план пута Ненад Крстић.

У Прњавору, према Крстићевим речима, биће одржан историјски час о масовним злочинима аустроугарске војске, који су ужаснули свет. Ово село се прво у Мачви нашло на путу окупатора, који је 12. августа 1914. године прешао Дрину код Самуровића аде и одмах почео да убија цивиле и пали куће. После слома на Церу, убиства су прерасла у зверства, јер се поражена солдатеска светила над голоруким становништвом.

Људи су убијани на кућном прагу, вешани, спаљивани… Женама су резане дојке, а бебе набијане на бајонете. Вршене су и групне егзекуције: у кући Милутиновића је убијено, искасапљено и спаљено 97 особа, у сеоској школи 48 особа је запаљено живо, код железничке станице 28 особа је стрељано… Аричибалд Рајс је у присуству комисије забележио да је од 4. до 17. августа 1914. године у селу било убијено, спаљено или измасакрирано укупно 352 становника. Највећи део били су старци, жене и деца.

„Згранут над злочинима у Мачви, о којима је, извештавајући за швајцарски лист Газет обавестио светску јавност, др Рајс је изјавио да ’није могао ни да помисли да војска једне цивилизоване државе може да учини такве бестијалне злочине према једном малом народу’. Његовим залагањем, у Прњавору је 5. новембра 1922. године жртвама Великог рата подигнута спомен-костурница с капелом у којој су кости 535 цивила и војника из овог места”, каже Крстић.

По повратку у Шабац, поштоваоци Арчибалда Рајса поклониће се сенима предака сахрањеним у спомен-костурници у порти саборне цркве Светих апостола Петра и Павла и упознати се са страдањима у овом граду. Током аустроугарске окупације, у августу 1914. године, у Шапцу је убијено 157 грађана који су претходно данима били затворени у храму без хране и воде за пиће. Кости ових страдалника налазе се испод споменика подигнутог 19. августа 1933. године.

ПРЊАВОР СТРАДАО И У ДРУГОМ СВЕТСКОМ РАТУ
Због огромних жртава 1914. године, краљ Александар Карађорђевић је доделио Мачванском Прњавору Орден Карађорђеве звезде са мачевима четвртог реда. Једино тако високо одликовано село у Србији пострадало је поново 27 година касније – 20. августа 1941. Тада је у Прњавор упала немачка казнена експедиција, која је код школе стрељала 104 мештана и запалила више од половине кућа.

 

Аутор Мирољуб Мијушковић

 

Извор Политика, 08. август 2019.

standard.rs

Тагови:

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.