„Златним заваром“ Балканског тока ка Мађарској цементирана енергетска стабилност Србије

ИСКРА на Фејсбуку

Турски ток (фото: Sputnik/ AP Photo / Selcan Hacaoglu)

Србија је енергетски најстабилнија земља на Балкану, а сада је ту стабилност цементирала завршетком изградње Балканског тока. То значи да је коначно решила и питање снабдевања руским гасом из другог правца, а не само преко Украјине.

Оно што је једнако важно, Србија сада може и да се позиционира на отвореном гасном тржишту, кажу стручњаци.

„Златни завар“ код Хоргоша

„Златним заваром“ код Хоргоша су спојене цеви српске деонице Балканског тока са мађарским гасоводним системом. Овом цеви преко Србије моћи ће да се транспортују око 8,5 милијарди кубика руског гаса за средњу Европу.

Стручњак за енергетику Јелица Путниковић за Спутњик пре свега објашњава да је реч о гасоводу који се назива и Турски ток, али да су га Бугари крстили као Балкански, након што су одустали од учешћа у изградњи Јужног тока 2014. године.

„Русија је након тога са Турском договорила да од руске обале Црног мора до турске обале тог мора изгради гасовод Турски ток. Направљене су две цеви, капацитета 15,7 милијарди кубних метара годишње. Једна цев иде за потрошаче у Турској, а друга за оне на Балкану и даље у Европи. То је дакле Турски ток који стиже до турске обале, са те стране потребно је да се изгради још непуних 200 километара, постоји цев која од обале иде до гасног хаба у Турској“, прецизира Путниковићева.

Она додаје да је јако важно да је крак кроз нашу земљу завршен, јер сада Србија коначно има две цеви за улазак гаса у земљу.

„Ми имамо стари гасовод, који нас код Хоргоша повезује са Мађарском, којим смо до сада добијали руски гас преко Украјине, па и други, када није било довољно руског који је стизао или из подземног складишта у Аустрији, или из неког другог правца, а сада имамо и гасовод који из Србије улази у Мађарску. Сада смо ми тим гасоводом, који се код нас званично зове Магистрални гасовод од Бугарске до Мађарске границе, а дугачак је 402 километра, спојени, постали смо транзитна земља. Сутра тим гасоводом можемо да добијемо и гас из Мађарске, ако евентуално буде неких пробема“, објашњава Путиниковићева.

Она ипак истиче да су јако мале шансе да се то догоди, јер смо сада енергетски безбедни, имамо два правца снабдевања. Додаје да они који потенцирају да је у оба случаја реч о руском гасу, греше.

„Ми и даље можемо да добијемо гас из Мађарске преко овог правца којим смо раније добијали уговорене количине руског гаса, или неког другог. С друге стране, Србија је урадила диверсификацију праваца снабдевања, јер сада имамо могућност снабдевања овим енергентом са две стране, а пошто се гради и гасна конекција са Бугарском, Ниш – Димтровград, када она буде завршена, моћи ћемо да добијемо и неки други гас који ће стизати у Бугарску. Да ли преко Грчке или опет преко Турске“, каже Путинковићева и подсећа да Турска има и правац снабдевања гасом из Азербејџана.

Србија енергетски најстабилнија на Балкану

Саговорница Спутњика подсећа да се преговара и о другим гасоводима који ће стизати, не само у Турску, већ и у Грчку, јер се у тој земљи такође гради гасно складиште, у Александропулису.

Одговарајући на питање Спутњика, да ли је Србија јучерашњим „златним заваром“ код Хоргоша постала енергетски најстабилнија земља на Балкану, Путниковићева каже да је на неки начин она то била и пре завршетка овог крака Турског тока кроз нашу земљу.

„Имамо довољне количине струје коју производимо за сопствене потребе, имамо сигурно снабдевање природним гасом, имамо алтернативу која обезбеђује додатну сигурност. А ако причамо о нафти као трећем најбитнијем енергенту, и ту имамо сигурно снабдевање, јер је НИС уговорио снабдевање преко Јадранског нафотовода.“

Гас за Мађарску креће 1. октобра

Путиниковићева каже да ће гас кроз цевовод чија је изградња управо завршена кренути од 1. октобра, тада ће се преко Србије транспортовати гас у Мађарску. Објашњава да тада заправо почиње нова гасна година у гасном бизнису. А Србија сада може и да уђе у тај бизнис.

До јуче смо испоручивали гас само преко старог гасовода у Босну и Херцеговину, а сада ћемо, преко Мађарске, ако буде заинтересованих потенцијалних купаца, моћи да га шаљемо и даље, у Европу.

„Из мађарске компаније која је пандан српском „Гастрансу“, компаније која је градила гасовод од Бугарске до мађарске границе, најављују да ће већ ове недеље почети да продају капацитете за транизит гаса који ће стизати из Србије у Мађарску. Претпостављам да то значи да има интересовања, јер прошла година је била занимљива, иако су прошле јесени гасна складишта у Европи била пуна, зима је била прилично хладна. Складишта су испражњена, а сада је већ почела набавка гаса за наредну грејну сезону“, каже наша саговорница.

Она додаје да не треба заборавити да се, иако пандемија још није завршена, привреда полако покреће, почела је да троши веће количине гаса, па је повећана и потражња за гасом у Европи.

rs.sputniknews.com

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.