ЗАШТИТА ЋИРИЛИЦЕ МОРА БИТИ БЕЗУСЛОВНА: Нацрт закона заштити језика и писма наишао на одобравање, лингвисти упозоравају на замке

ОД 15. септембра, за када је најављено усвајање законског предлога о заштити ћирилице, држава ће коначно почети да брине о националном писму и језику.

У предлогу који треба да усвоје парламенти Србије и Републике Српске, на Дан српског јединства, наведено је да су сви државни и локални органи, јавна предузећа, школе и факултети и друге јавне институције у обавези да употребљавају српски језик и писмо. На ћирилици ће морати да буду исписани и називи седишта, делатности, рачуни, фактуре, потврде, а за непоштовање закона предвиђене су и казне до пола милиона динара.

Лингвисти, уз замерку што струка није консултована, поздрављају најаву да ће закон коначно бити донет. Истичу да је као подлога за овај предлог послужио предлог који је одбачен, а који је урадило Министарство културе у сарадњи са струком.
Међутим, упозоравају на неке „опасности“.
– Да би заиста овај нацрт закона био закон, неопходно је да он не буде „условљен“ Законом о службеној употреби језика и писама, да има своје обавезујуће одлуке чију примену не могу спречавати одредбе тог другог закона – наглашава за „Новости“ проф. др Милош Ковачевић.

– Да би ово био закон, а не привид или маска закона, неопходно је у њему укинути позивања на наведени закон. Без тога, биће само мртво слово на папиру, декларативна, а не стварна заштита српског језика и ћирилице.

Проф. Ковачевић истиче да, када се површински гледа, Нацрт у суштини обезбеђује много бољи статус српског језика и ћирилице него важећи Закон о службеној употреби језика и писама, али само површински, јер је њему и даље надређен важећи Закон о службеној употреби.

– То се наводи у трећем члану закона, којим се „прописује“ обавезна употреба српског језика и ћириличког писма. Наиме, у том члану два пута се ова употреба условљава прописима Закона о језику и писму – анализира проф. Ковачевић.

– Ако је тај Закон о службеној употреби језика и писама надређен овоме Нацрту закона и законима у области образовања, на које се овај Нацрт закона позива прописујући употребу српског језика и ћирилице у образовном систему – јасно је да ништа из овога Нацрта закона није могуће применити у пракси, јер то спречавају одредбе надређеног Закона о службеној употреби језика и писама.

И председник Одбора за стандардизацију српског језика проф. др Срето Танасић истиче да је за овај Нацрт као предложак послужио предлог који је било урадило Министарство културе уз учешће представника Одбора.

– Пошто је на томе закону рађено врло озбиљно и темељито, уз учешће државе и језичке струке, што је и логично, све што је из тог предлога узето сигурно је на добробит српског језика и културе. Надам се да најзначајније одредбе нису битно мењане у циљу слабљења моћи и домета самог закона – истиче Танасић.

У пракси, приватна правна лица и предузетници, који се определе да користе ћирилицу у пословању, од државе ће добити одређене олакшице. Та пракса већ постоји у Београду, где су градске власти пре три године усвојиле одлуку да сви закупци који користе градски пословни простор имају попуст на закуп ако у натписима користе ћирилицу. Заменик градоначелника Горан Весић каже да ту погодност користи око 2.200 различитих закупаца.

– То показује колико су такве мере важне. Не кажем да сви они не би користили ћирилицу, али су неки од њих сигурно били и тиме мотивисани – рекао је Весић.

– Предлог председника Вучића да се усвоји закон, системски ће уредити начин заштите ћирилице који Град Београд у потпуности подржава.

САВЕТ ЋЕ ПРАТИТИ ПРИМЕНУ
У ЗАКОНСКОМ предлогу наведено је и да Влада Србије оснива Савет за српски језик, који прати и анализира стање у области употребе српског језика у јавном животу и спровођења мера ради заштите и очувања ћириличког писма, као матичног писма и даје препоруке, предлоге и стручна мишљења ради унапређења тог стања. Савет се образује на предлог Министарства културе, посебним актом Владе, којим се утврђују и његови задаци и састав.

novosti.rs