Закон о родној равноправности: Ко нам пише српски језик?

Ако је једнакост свих грађана обезбеђена Уставом, како истичу из СПЦ и Матице српске, а Србија je већ имала Закон о равноправности полова, чему онда “идеолошко насиље над српским језиком” у виду Закона о родној равноправности?

О родно осетљивом језику — а за чије непоштовање Закон о родној равноправности предвиђа папрене казне — изјаснили су се и Српска православна црква (СПЦ), Матица српска (МС) и Одбор за стандардизацију српског језика, који су на научном скупу “Српски идентитет, српски језик и Закон о родној равноправности” закључили да је родно осетљив језик неуставан и да се коси са стандардним српским језиком.

Иако струка указује на апсурдности родно осетљивог језика већ две године, Закон о родној равноправности предвиђа да се он мора уврстити у уџбенике и наставна средства (Члан 37, тачка 3), али и да се он мора користити у средствима информисања (Члан 44). Јавна гласила која се не буду придржавала Закона, од маја могу бити кажњена у новчаном износу од 50.000 до два милиона динара.

Ипак, правници сматрају да не постоје прописи којим би се прецизно регулисале те измене, а СПЦ и Матица српска су јасни да је једнакост свих људи, без обзира на пол, расу и вероисповест, нормирана Уставом као највишим правним актом.

Имајући у виду многе аргументе српске интелигенције и свештенства, али и то да је у Србији већ донет један Закон о равноправности полова (“Службени гласник РС”, број 104/09), поставља се питање — чему онда служи нови Закон о родној равноправности?

Одговор се може наћи управо у сâмом Закону, тачније његовом Члану 77.

“Током вођења преговора о чланству Републике Србије у Европској унији (ЕУ) уочено је да се постојећим решењима Закона о равноправности полова не достижу заједничке тековине равноправности жена и мушкараца и да није у пуној мери усаглашен са релевантним законодавством ЕУ… Поред тога, тај закон није у довољној мери усаглашен са потврђеним међународним уговорима, општеприхваћеним стандардима и одредбама релевантних директива Европске уније”, наводи се.

Поврх тога, фондација “Хајнрих Бел” — коју у последње време и немачки посланици оптужују да меша прсте у недавне протесте у српској престоници — лобира за Закон о родној равноправности већ годинама, пошто је још 2017. представила сопствени предлог за то како би он требало да изгледа.

С обзиром на то да Закон о родној равноправности пишу Немци и ЕУ, онда можда не би требало да чуди што он врши “идеолошко насиље над српским језиком”, како су истакли СПЦ, Матица српска и Одбор за стандардизацију српског језика.