Године 2008, „Вечерње новости“ су објавиле писмо владике захумско-херцеговачког Григорија. Ту су поменута имена епископа неуклопивих у њу ејџ намењен Србима.
На списку су се нашли епископи већ уклоњени са својих катедри: рашко-призренски Артемије, зворничко-тузлански Василије, милешевски Филарет. Уклоњен је и владика западноевропски Константин, а спрема се и обрачун са владиком канадским Георгијем.
Занимљиво је да су ти епископи, на овај или онај начин, били против литургијске реформе, резервисани према екуменизму и сарадњи с Ватиканом, али и против планова НАТО империје на нашем простору (владика Артемије није признао Ахтисаријев план, Качавенда се, с њим, противио Бајденовој посети Дечанима 2009, Филарет је био против слепе послушности Београда и Подгорице Бриселу).
Ако се томе дода улога коју су имали владике Василије и Филарет у борби српског народа у БиХ 1992-1995, јасно је да је у току „пацификација“ СПЦ, чији ће симболички врхунац вероватно бити посета римског папе Патријаршији у Београду.
Као, са др Зораном Чворовићем, коаутор књиге „СПЦ и Викиликс“
(Романов, Бањалука, 2014), указујем на чињеницу да је великохрватски идеолог Иво Пилар још 1917. тврдио да су Срби државотворно потентни док год је јако светосавско православље. Из депеша „Викиликса“ се види да је један од главних циљева Вашингтона у нас претварање СПЦ у „религиозни сервис“ који нема снаге да брани српску државотворност. То се дешавало и раније: кад је пала Деспотовина 1459, СПЦ је привремено „прогутала“ грчка Охридска архиепископија; у другој половини 18. века, после српске сарадње с Аустријом у борби против Турака, Цариградска патријаршија, по дозволи султана, уклања наше и доводи владике фанариоте; краљ Милан протерује митрополита Михаила, јер се он противи Милановој антируској, аустрофилској политици. Ми живимо у доба нове, „меке“ окупације српског народа, па се историја понавља. Који чита, да разуме.
Тагови: Владика Григорије, Владимир Димитријевић, Папа, Писмо, Српска православна црква