Ванредно стање у Србији: Грађани не треба да се плаше строгих мера

фото: Depositphotos / ToskanaInc

Ванредно стање проглашава се када јавна опасност угрожава опстанак државе или грађана, што предвиђа члан 200 Устава Србије, а када Скупштина није у могућности да се састане, као што је сада случај, одлуку о томе заједно доносе председници Републике, Скупштине и Владе, пише „Политика“.

Председник Србије Александар Вучић, председница парламента Маја Гојковић и премијерка Ана Брнабић донели су у недељу, 15. марта, одлуку о увођењу ванредног стања ради спречавања ширења епидемије корона вируса.

Мере које је на основу те одлуке донела Влада, важе најдуже 90 дана, исто као и одлука о ванредном стању, а потом је на исти период може продужити Скупштина.

„Грађани не треба да буду уплашени, јер строже мере треба да обезбеде да се у околностима опасности за здравље понашамо у нашем најбољем интересу и интересу других и да избегнемо неред и панику“, каже за лист Владан Петров, професор уставног права и судија Уставног суда.

„По проглашењу ванредног или ратног страња, дозвољена су одступања од људских и мањинских права зајамчених Уставом, и то само у обиму у којем је то неопходно“, наводи лист члан 202 Устава Србије.

Професор Петров наводи да слобода кретања неће бити препуштена слободном одлучивању грађана, али ће њено ограничавање бити у њиховом интересу.

Када је реч о ограничењу слободе медија, он претпоставља да могу бити донете мере које ће обезбедити да медији пружају јавности само таче и правовремене информације и спречити их да износе неистине и лажи.

„Могућа су ограничења која ће обезбедити да медији не износе непроверене приче, већ само званична обавештења, како се не би десило да о вирусу корона и његовом ширењу прича свако шта год хоће“, рекао је професор Петров.

rs.sputniknews.com
?>