УПОЗОРЕЊЕ ЗА ЦЕО СВЕТ: Спремни прописи да се српске светиње „покосове“

ИСКРА на Фејсбуку

фото: З. Шапоњић

Након што 2015. године привремене приштинске власти нису успеле да прогурају Закон о културној баштини, нови сет закона о тој области припрема се и требало би да буде ускоро усвојен. Позивајући се на ранија искуства, Срби на КиМ оправдано страхују да је то још један покушај да се њихова баштина „покосови“ и на то упозоравају цео свет.

На скупу „Заштита, очување и афирмација српског културног наслеђа на КиМ“ одржаном у САНУ, протојереј-ставрофор Велибор Џомић, координатор правног савета Епархије рашко-призренске и главни правни саветник ове епархије Александар Радовановић подсетили су на правне аспекте проблема које СПЦ на КиМ, приликом заштите имовине и културних и духовних добара којима управља.

Закон о културној баштини – средство за „покосовљавање“

На примеру покушаја усвајања Закона о културној баштини из 2015. види се, према Радовановићевим речима, намера приштинских власти да „покосови“ српску баштину. Након жестоких међународних притисака, предлог закона је повучен, а нови је у процесу израде. Међутим, у томе не учествује ни црква, нити било која међународна организација.

„Шта нас чека у будућности није сакривено од нас. Бројни политичари на највишим положајима понављају причу о томе како је СПЦ отела цркве и манастире од косовских Албанаца. Све се чешће позива на гашење специјалних права која СПЦ има уз циничне опаске како једном демократском друштву које штити свачија права не приличи некоме да има већа права од других“, истакао је Радовановић.

Спреман и Закон о верским слободама – замка у амандманима

Поред тога, подсећа он, очекује се и усвајање закона о верским слободама, у чијој је изради учествовао и правни тим Епархије рашко-призренске, чије су примедбе главном усвојене. Такође, овај закон не може да се усвоји без гласова српских посланика.

„Оно чега се плашимо јесте предлагање амандмана, који би практично значили да закон не може да буде усвојен и онда остајемо без заштите појединих права која би се тим законом штитила. Конкретно, овај нам је закон потребан да бисмо имали правни легитимитет и да бисмо институционално могли да штитимо своја права, пре свега око уписа у катастар, као бисмо свуда могли да упишемо да се ради о имовини СПЦ“, казао је Радовановић.

Србе на КиМ свакако очекује и усвајање новог закона о културном наслеђу који ће, ако имало буде био као претходни нацрт, значити затирање права СПЦ, отимање њене имовине и српског идентитета, закључио је он.

Удар на Дечане

Радовановић се осврнуо и на два случаја у вези са манастиром Дечани који, како је рекао, представљају најбоље примере у каквом правном окружењу делује СПЦ на КиМ. Један је случај одбијања косовских власти да, упркос одлуци косовског Врховног суда укњижи земљиште које припада овом манастиру, други је изградња пута у заштићеној зони манастира.

Нападима на СПЦ убирају се политички поени међу албанским бирачким телом, тако да, према Радовановићевом мишљену, не може да се очекује спуштање тензија.

Сви модели заштите српског наслеђа подразумевају да Србија призна Косово

Према Џомићевим речима, сви досадашњи предложени модели заштите српског културног наслеђа подразумевају да Србија треба да призна независност Косова и Метохије.

„Српско пристајање на било који од модела на КиМ неминовно би значило да се, с једне стране, признаје тзв. Република Косово и њена тзв. државност, а да се с друге стране, све остало што припада Епархији рашко-призренској СПЦ на КиМ, укључујући и Пећку патријаршију, непосредно ставља и подводи под правни и политички режим тзв. Републике Косово или, зашто не рећи, такозване Велике Албаније са свим њеним негативним појавним облицима“,, нагласио је Џомић.

Светиње нису Трепча и Газиводе

Непримењивост предложених модела за очување српске баштине на КиМ требало би да послужи државним властима Србије као највећи разлог да се не улази олако и брзоплето у решавање косовског питања, додаје Џомић.

Према његовим речима, никако се не сме прихватити став да се питање статуса и заштите Епархије рашко-призренске, као и српске културне баштине решава посебним уговором, попут бране „Газиводе“ или рудника „Трепча“, закључио је Џомић.

rs.sputniknews.com, Никола Јоксимовић

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.