СВИ У ШОПИНГ ЦЕНТРЕ: Американци поклонили Србима „црни петак“ да се осећају богато и лепо

ИСКРА на Фејсбуку

© SPUTNIK / БОЈАНА СТОЈАДИНОВИЋ
„Црни петак“ све је популарнији и у Србији.

Широм света почиње права купохоличарска лудница познатија под именом „црни петак“. У Србију смо га, као и бројне друге новотарије, увезли и оберучке примили са Запада. Тачније, од Американаца.

Овог петка влада велика еуфорија међу купохоличарима, који већ од раног јутра испред продавница формирају редове и хрле у стампеда да би дошли до неке крпице, ципела, телевизора, а све то по нешто нижим ценама које трговци рекламирају данима раније.

Београд је данима препун реклама о попустима које промовишу трговци, а тржни центри се полако припремају на огромне гужве и пуне кабине и — касе. Уверили смо се да данас, у четвртак, многи само обилазе продавнице да би одабрали артикал за којим ће „црног петка“ кренути у лов.

Бојана и Алекса Савић, које смо анкетирали у једном београдском тржном центру, свесни су да „црни петак“ није исти у Србији и у Америци:

„У Америци попусти иду и до 70 одсто, овде тога нема. Нуде се попусти од 20 или 30 одсто, и то не на нову колекцију. Али нама и ово значи како бисмо се спремили за зиму“.

У Америци је то тотална распродаја

У Америци „црни петак“ има потпуно другачију димензију. Тамо трговци имају одређене пореске олакшице које зарад већег обрта користе како би се ослободили залиха робе, те купци на тај начин могу да купе нешто испод сваке цене, чак и набавне.

Србија је мало тржиште, а трговци користе ову акцију најчешће у манипулативно-промотивне сврхе, продајући робу по цени с којом су и даље у великом плусу. Потрошачи под утицајем америчког примера хрле у радње, у заблуди да ће на тај начин уштедети, док трговци профитирају, будући да је на тај дан продаја повећана за 30 до 40 одсто.

У Швајцарској нема еуфорије

Милена, Српкиња из Швајцарске, за Спутњик каже да никада није куповала за „црни петак“.

„Они прави Швајцарци су јако штедљиви, они не воле да дају капиталистима новац. Има оних који се облаче лепо и луксузно, али то је ретко. Радије троше новац да би отпутовали негде, него што купују брендирану гардеробу“, прича нам Милена.

Спектакл који подржава идеју потрошачког друштва

Теоретичарка културе Дивна Вуксановић каже за Спутњик да је „црни петак“ као феномен заправо прослава идеје капитализма.

Према њеним речима, испрва делује да је реч о купохоличарском празнику, али је, заправо, у бити капитализма идеја — да се не задовољавају праве потребе грађана, већ да се те „потребе“ — произведу.

„Живимо у друштву масовне потрошње и преузимамо обичаје из других земаља које су их развиле измишљајући различите празнике који подразумевају велике попусте за потрошаче како би се продала преостала роба на лагерима. Тако се стиче привид да све иде у прилог клијентима, а не читавом капиталистичком систему“, сматра наша саговорница.

Циљна група: сиромашнији слојеви друштва

Ова врста празника циљно делује на сиромашне како би купили већи број производа, па онда стоје у редовима као на Западу.

„То личи на оне наше церемонијале отварања тржних центара, где људи, да би за себе и своју породицу обезбедили нешто јефтинију робу и по цену да им она не треба, упадају у ту потрошачку еуфорију и купују. Дакле, циљна група су не само фанови потрошње, већ сиромашнији слојеви, којима се на тај начин омогућава да и они остваре тај ’амерички сан‘, да дођу до неке квалитетније робе по нижој цени“, оцењује Дијана Вуксановић.

Маркетиншки трикови

Да су попусти најчешће псеудопопусти и да иза свега стоји добар маркетинг који убеђује купца да му је неопходна нека роба чак и кад није, закључује наша саговорница:

„Иза свега тога стоји добро изучена психологија потрошача из свих циљних група. Даје им се привидна идеја да купују нешто по повољнијој цени. И тај привид је очигледно моћнији од сваке рачунице и реалности, пошто су људи склони да, купујући разне производе, купују и друштвени статус, младост, лепоту. Томе служи маркетинг и ти наводни празници, где се нуде попусти који нису тржишно реални, али обичном човеку, под дејством маркетинга и медија, делују више него прихватљиви и као остварење њихових снова за мали новац“.

Како је настао „црни петак“

Педесетих година двадесетог века, под утицајем маркетиншких кампања робних кућа, порасле су навике Американаца да купују након Дана захвалности, који се одржава сваког четвртог четвртка у новембру и представља највећи породични празник који окупља породицу из свих крајева земље.

Термин „црни петак“ први пут су употребили саобраћајци због огромних гужви у саобраћају које су се стварале дан након Дана захвалности.

Двадесет година касније овај феномен је постао познат и продавци су почели да користе термин као дан када остварују највећи профит, а од 2005. године овај дан је постао најпрометнији у погледу трговине и продаје.

rs.sputniknews.com

1 коментар

  1. Angela каже:

    Kakav je ovo naslov „amerikanci poklonili Srbima „crni petak“…? Sta su „poklonili“ ?! Kapitalisticki sistem se zasniva na potrosackom drustvu! To znaci da 80% njihove ekonomije zavisi od potrosnje, zato se i zove: potrosacko drustvo. To valjda i vrabci na zelenoj grani znaju! Posto smo okupirani od strane amerike, onda su oni -nametnuli- njihov sistem, u svim oblastima pa i u ekonomiji. Strane korporacije imaju trziste i u Srbiji, pa onda primenjuju i te trikove potrosackog drustva, da bi napravili sto veci profit. Nama je „crni petak“ dosao kad su nas amerikanci okupirali i pretvorili nasu divnu zemlju u koloniju! Naslov je los i pogresan, jer je rec „poklonili“ trebalo da se stavi pod znake navoda! Znamo mi odlicno sta su oni nama „poklonili“. Pravi srbski novinar nikad nece u naslov svoga teksta napisati englesku rec „shoping“ i to cirilicom!! Upotreba engleskih reci i njihovog jezika je takodje znak okupacije, a bas novinari bi trebali da se bore za ocuvanje naseg srbskog jezika i cirilice.

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.