СВЕТ НЕЋЕ ДА ЧУЈЕ ИСТИНУ: Тајна трговине људским органима закопана у Албанији

ИСКРА на Фејсбуку

Фото: З. Шапоњић

Према документацији из Унмика и на основу сведочења бивших припадника ОВК и затвореника, такозвана Ослободилачка војска Косова организовала је мрежу логора на северу Албаније, где су заробљени Срби, Албанци и Роми мучени и убијани и где су им вађени органи.

Истрагом, на основу сведока, закључено је да их је на тлу Албаније било укупно шест, као и две на Косову. С обзиром да су за трансплантацију органа потребни специјални услови, као и да се у свим истрагама и помиње да су у ту сврху коришћене и здравствене установе у Албанији, а не само „жута кућа“, питање је колика је одговорност Албанија у злочинима терориста ОВК, посебно у оптужбама о трговини органа.

Да ли и ко може да натера Албанију да се истраже сва спорна места и институције и ексхумирају гробнице за које се зна да постоје?

Докази су у Албанији

Адвокат Славка Којић за Спутњик објашњава да Специјализована већа и тужилаштво имају својство правног лица и посебан правни субјективитет и да зато могу да закључују споразуме са државама о сарадњи, што значи и са Албанијом.

„То значи да пошто они спроводе ову истрагу и истражују ова кривична дела, било би логично да су са Албанијом закључили споразум да могу да спроводе истрагу и да им Албанија пружи одговарајућу помоћ у вези са спровођењем истраге“, објашњава Којићева.

Међутим, она примећује да такав споразум не постоји на сајту Специјализованог већа и тужилаштва, па зато само може да се претпостави да је он потписан, иначе не би било каква истрага на територији Албаније могла да се спроведе, јер не би могли да изађу на лице места и да провере наводе сведока и прикупе евентуалне материјалне доказе како би се оптужница припремила.

„Примарно, то су злочини који су урађени на територији АП Косова и Метохије, али је суд надлежан и за злочине који су се десили на територији друге државе, уколико су жртве држављани тадашње СРЈ. Према томе, основано је очекивати да постоји споразум између Специјализованог тужилаштва и Републике Албаније, у супротном би истрага била осујећена“, објашњава наша саговорница.

Mоже и не мора

Оно што је фрапантно јесте чињеница да Албанија може да одбије сарадњу.

„Ипак, то је у домену добре воље да ли ће неко закључити споразум са судом или не, иако није у духу међународне праксе да једна држава одбије сарадњу са Специјализованим тужилаштвом у којем седе правници из западноевропских земаља и Америке. Не постоје законски прописи који би Албанију могли да приморају на било шта, али постоји политички притисак да све државе сарађују на расветљавању тих злочина“, објашњава она.

Најспомињанији је логор у Кукешу, у којем је, по речима сведока, било затворено најмање 25 људи. Међу њима су биле и три Албанке са Косова. У логору је убијено најмање 18 људи, док су остали ослобођени. Други по важности је био у граду Бурелу, где је ОВК имала касарне за обуку војника током последња два месеца рата. Према тврдњама бившег припадника ОВК, постојао је и притворски центар у Бабинама, у близини границе у региону Тропоја и база ОВК у Драчу.

Наша саговорница додаје да би Специјализовано веће и тужилаштво могли да позову на евентуално саслушање и лица која су у мемоарима откривала детаље злочина.

„Специјално тужилаштво је овлашћено да позове на саслушање свако лице које има било каква сазнања у вези са злочинима, а уколико то лице одбије да се одазове позиву, механизми принуде зависе од тога да ли је то тужилаштво закључило споразум са државом о чијем држављанину се ради, те да ли та држава пристаје на сарадњу“, истиче она.

Одговорност чланова мисије Унмика постоји, али се не ради о кривичној, већ о политичкој одговорности, изузев уколико истрага не утврди да су поједини чланови те мисије на било који начин учествовали у описаним злочинима.

 

Шта су открили сведоци из Жуте куће:

Ужаси кроз које су пролазиле српске жртве на КиМ не смеју да се забораве:

О злочинима терористичке ОВК писали смо у посебној анализи:

rs.sputniknews.com, Бранкица Ристић

1 коментар

  1. дулебг каже:

    Формална грешка: није „свет“ већ „гласни и агресивни свет у чијим су рукама медији“. Не треба да упадамо у њихову замку, да поверујемо како су ни „међународна заједница“.

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.