Србија „одмрзава“ запошљавање у јавном сектору: Посао за више од 10 хиљада људи

ИСКРА на Фејсбуку

(Београд) Фото: РТРС

Потпуно укидање Закона о забрани запошљавања у јавном сектору, које ће, према речима премијерке Ане Брнабић, Влада вероватно предложити на крају ове године, могло би да донесе стални посао за више од 10.000 људи на стручним пословима, неопходним за функционисање институција у пуном капацитету.

Небојша Пејчиновић из синдиката Независност каже да су у том синдикату са одобравањем примили вест о укидању забране запошљавања у јавном сектору. Ефекти тог Закона, донетог 2014. године, нису били само у рационализацији него и у драстичном смањењу запoслених. Зато су се, каже он, за његово укидање залагали још почетком ове године, пошто су економски показатељи у држави томе ишли наруку.

„Анализирајући ситуацију на нивоу целокупног јавног сектора констатовано је да је у одређеним делатностима, нарочито у здравству, недостатак кадрова, посебно одлив млађе популације, веома забрињавајућ. Ништа боља ситуација није ни када су у питању државни службеници у одређеним државним органима, као што су Пореска управа, Управа за извршење кривичних санкција, у многим судовима“, каже Пејчиновић за Спутњик.

Дефицит запослених у социјалној заштити

У Геодетском заводу је, како подсећа, тешка ситуација била до ове године, када је ипак расписан конкурс, па је тај недостатак од скоро 20 одсто систематизованих места надокнађен.

Тешко је и у сектору социјалне заштите, где је број социјалних радника сведен на минимум који доводи у питање адекватан рад тих служби.

Десетковани су, додаје он, и многи органи на локалном нивоу.

„Сама старосна структура запослених у јавној администрацији је таква да показује неопходност пријема младих кадрова. То што данас имамо је ангажовање млађе популације углавном у неформалном облику, путем уговора о привременим и повременим пословима, што је за младе људе незадовољавајуће, како у погледу висине примања тако и у односу на њихов радни статус. Зато и није чудо што велики део наше омладине сваке године напушта земљу“, упозорио је Пејчиновић.

Колико нових радних места

Зато он сматра да ће одлука о укидању забране запошљавања допринети не само да многе јавне службе функционалније послују, него ће утицати и на спречавање миграција.

На питање колико би нових радних места донело укидање забране запошљавања, Пејчиновић одговара:

„Наше су процене да би то у овом тренутку могло да доведе од 10.000 до 15.000 нових радних места за којима заиста постоји потреба. На тим радним местима неко већ ради, али под уговорима који су заиста дискриминаторски. Ако људи кроз уговоре о привременим и повременим пословима раде послове државне управе или управни поступак, што је спорно и са законског основа, зар није логично да они буду вредновани као и сви они други који су у сталном радном односу, ако већ тај посао ради и ако постоји потреба за таквим радним местом“, мишљење је Пејчиновића.

То би, практично, значило да би од великог броја оних који у јавном сектору раде под уговором у сталан посао било преведено десетак хиљада оних који раде на стручним пословима, који су неопходни да би систем или институција радили у свом пуном капацитету, објашњава саговорник Спутњика.

Он подсећа да је, када је закон донет, било 560.000 запослених у јавном сектору и да је број запослених пао у односу на ту цифру за 100.000. Додаје, међутим, да је о цифрама незахвално говорити јер је по нашем закону запослен само онај ко је у сталном радном односу, или ради на одређено.

Подаци о броју запослених су, каже, вероватно доступни Министарству државне управе, које је радило на тим анализама, али генерално нема их ни Завод за статистику, ни друге институције које се тиме баве.

Деценија забране запошљавања

Пејчиновић напомиње да забране запошљавања у јавном сектору, практично, трају од 2009. године. Од тада до доношења Закона о забрани запошљавања 2014. године, сваке године је Влада доносила одлуке о максималном броју запослених по органима, које су ишле у правцу смањивања радника.

Никаквог запошљавања у јавној управи по доношењу Закона није било пуне три године, па су, како каже, у војсци били суочени са проблемом да су због пензионисања људи многи послови и питања у области одбране били доведени у питање.

„Онда се на крају са свим тим одливима дошло на неких 460.000 запослених, што је показало да ми у овом тренутку на основу броја становника, привредног раста и осталих критеријума имамо мање запослених у јавној управи на хиљаду становника него што је то просек у Европи“, приметио је саговорник Спутњика.

Он је указао на још једну добру страну укидања забране запошљавања. Она ће у значајној мери да допринесе једном од праваца реформе јавне управе, односно администрације. Реч је о дигитализацији, која је везана за нове технологије и нова знања и вештине, што је пријемчивије младим људима. Пејчиновић напомиње да су они у овом тренутку спремнији да се ухвате укоштац са изазовима е-управе, него што су то тренутно запослени, чији је просек старости 52-53 године.

rs.sputniknews.com, Мира Канкараш Тркља

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.