СПУТЊИК: Зашто амерички медији панично упозоравају Белу кућу на – Србију

ИСКРА на Фејсбуку

Фото: Спутњик, AP Photo / Francois Mori

Можда амерички председник Доналд Трамп није уживо пратио посету руског колеге Владимира Путина Србији, али сасвим сигурно да многи амерички медији јесу. И одмах су послали упозорење својим властима.

Амерички часопис „Нешенел интерест“ овој теми посветио је чланак у коме доминира благо паничан тон аутора, који износи мишљење да је „тешко схватити на који начин бенигно (или малигно) занемаривање Београда од стране Вашингтона унапређује америчке спољнополитичке интересе, док Кина и Русија умеју да тумаче мапу“.

Да ли су овакви ставови у америчким медијима само последица страха од јачања руског присуства у Србији, или им је можда постало јасно да је Србија стварно важна у овој регији?

Професор доктор Михајло Црнобрња, председник Европског покрета у Србији, каже да су амерички медији врло утицајни и да не би било погрешно мислити да на овај начин сугеришу Трампу да би и он могао да се појави у Београду. „Али“, додаје он, „нисам сигуран да Трамп разуме улогу Србије на Балкану“.

„Када медији овако нешто кажу, то се слуша и чита. Мислим да се Трамп труди и да покушава да схвати Балкан, али да му је интересовање разапето од Северне Кореје, преко Блиског истока, до Мексика. А то су за Америку значајније теме, и Балкан јој је у овом тренутку ниско на листи интересовања“, оцењује наш саговорник.

Да ли је све то Трампова грешка или не, професор Црнобрња не може да оцени, јер све зависи од тога шта је њихов циљ.

„Мислим да Американци више не могу, као што су некада могли и хтели, да буду присутни у целом свету и у свакој чорби да буду мирођија. Мораће мало да се пресаберу и да виде шта су им приоритети. Мени је, иначе, тешко да разумем Трампову политику у којој је много лакше стварати непријатеље него пријатеље“, мишљења је наш саговорник.

С друге стране, он подсећа на једну нимало бенигну чињеницу која много тога говори — једино на Косову постоји споменик подигнут америчком председнику, у овом случају Билу Клинтону. Ово намеће ново питање: да ли Америка већ има или тек прави „пандан“ држави Србији, која ће им бити одан партнер — великоалбанску државу.

„Чак милим да је Косово Америци већи партнер од саме Албаније. ’Велика Албанија‘ је озбиљан пројекат, у коме ће бити део и Црне Горе и Македоније… Уједињење Албанаца по принципу призренске лиге у последњој деценији је битно ојачало. Главни фактор су они сами, а Американци имају разумевања. Не знам да ли постоје неки финансијски токови за то, али у сваком случају нема никаквог политичког идејног противљења тој идеји“, примећује наш саговорник.

Црнобрња додаје да не би никако требало запоставити чињеницу да су Американци на Балкану присутни и кроз НАТО, с обзиром на то да је овај војни савез инструмент америчког присуства било где у свету. То им, према речима нашег саговорника, даје извесну комоцију, с тим што у последње време две велике и јаке земље — Русија и Кина — показују интерес за овај наш терен.

Џими Картер је последњи амерички председник који је посетио Србију. С друге стране, руски председници (Владимир Путин и Дмитриј Медведев) су у последњих 18 година у званичним посетама Србији били укупно пет пута. Слично је и са Кином, односно председником ове државе Си Ђинпингом, који је већ једном боравио у званичној посети Србији а, према најавама, то ће учинити и ове године.

rs.sputniknews.com, Бранкица Ристић

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.