Годину дана после трагедије у далеком Сибиру, где је спасавајући своје колеге у пожару настрадао Славиша Кадић, бол у његовој породици не јењава, али захваљујући помоћи добрих људи, лакше подносе губитак „главе куће“.
Најстарија ћерка Мирјана, дипломирани пољопривредни инжењер, нашла је запослење у очевој фирми „Велестрој“, која сада носи назив „Белострој“, у Београду.
– Много нам значи што она ради у Београду, и до неба смо захвалне руководству ове фирме. Буде за њу, а стигне и нама да помогне. Постоје шансе да се у Београду запосли и наша средња ћерка Милена, ако се и то деси, биће нам још лакше. Јер, и ја радим у кафаници у Лешку коју држим заједно са једном мојом пријатељицом. Буде за хлеба и најосновније, имамо кућу у Лешку коју нам је Славиша оставио, гура се некако, живети се мора и ићи даље – прича Славишина супруга Радунка.
Каже да би волела, ако јој се пружи прилика и њена деца „стану на ноге“, да помогне другим људима у невољи.
– Наша трагедија ме је уверила да у Србији и у нашој дијаспори има пуно дивних и хуманих људи спремних да од својих уста одвоје како би помогли другима у невољи. Немам речи којима би се захвалила свим добротворима, нека их бог чува и срећа прати – поручује ова храбра житељка Лешка.
Додуше, подсећа да су после смрти њеног мужа из општине обећавали да ће запослити ћерке, али да то још нису урадили.
– Нажалост, иако је наш Славиша био херој, из овог краја, од наше општине, ако изузмемо Анђелину стипендију од 5.000 динара месечно, за шта смо захвални, ништа више нисмо добили. Посебно нас боли што ниједна од наше две ћерке није могла овде да се запосли – прича Радунка и додаје да ипак „има бога“ и да их је свевишњи погледао.
Подсетимо, Славиша Кадић је недавно постхумно добио специјалну плакету „Вечерњих новости“ за племенити подвиг зато што је жртвујући свој живот спасавао своје колеге. У великом пожару који је у фебруару прошле године захватио бараке предузећа „Велстрој“ на полуострву Јамал у Сибиру, живот су изгубила шесторица држављана Србије, међу њима и Славиша Кадић (55), електричар из Лешка код Лепосавића. Славиша се угушио, а потом и изгорео док је храбро, не размишљајући о свом животу, покушавао да из ватрене стихије извуче и спасе своје млађе колеге.
– Хвала богу, све смо то издржале, Славишу смо достојанствено сахраниле, и споменик смо му подигле, а недавно и, како треба, годишњицу одредиле – прича Радунка Дуња Кадић.
ПОМОЋ
Никада нећемо заборавити новчану помоћ коју су нам тада слали добри људи из целе Србије, запослени у Славишиној фирми и наши људи из дијаспоре, помоћ нам је стигла чак и из далеке Аустралије.
„НОВОСТИ“
– Никада нећемо заборавити тренутак када је репортер „Новости“, сат након што смо сазнале за Славишину смрт, дошао у нашу кућу, изјавио нам саучешће и питао нас „Како да вам помогнемо“? Први текст о нашем хероју алармирао је и друге медије који су пренели причу о Славишином подвигу. Стотине људи нас је звало, бодрило и молило да издржимо. Многу су нам и помогли. Данас нам, хвала богу, више није потребна никаква помоћ, ако неко пита за нас, усмерите га да помогне другим људима у невољи – поручује Радунка Кадић.
Тагови: Славиша Кадић, Србија, Херој