ШИФРА Г7: Како су се интереси Америке и Немачке поново поклопили на теми Косова

ИСКРА на Фејсбуку

Фото: Спутњик, AP Photo / Jesco Denzel

И Вашингтон и Берлин желе брзо решење косовског питања, али из различитих разлога. Док би Немачка да контролом Косова контролише и Београд, Америци је циљ да на Косову инсталира НАТО и тако заокружи зону коју војно контролише, пре свега због страха од утицаја Русије. Ипак, на састанку Г7 оба концепта нашла су се у заједничком саопштењу.

Двоструки аршини међународне заједнице, пре свега Запада, када је реч о Србији и Косову одавно више нису изненађење. Тако, ни заједничко саопштење састанка држава-чланица Групе седам најразвијенијих земаља (Г7) да и Београд и Приштина морају да се ангажују на нормализацији односа путем свеобухватног и правно обавезујућег споразума није новина, иако је на самом састанку дошло до озбиљних несугласица између Америке и Немачке о политици према Косову. Немци су били стриктни у ставу да је Косово завршена прича, док је Америка показала да би подржала неко ново решење.

Какав нам сигнал шаљу заједничким ставом ако две политичке силе имају различит приступ о решењу коначног статуса Косова? Да ли је решење у том раскораку уопште могуће?

Бивши дипломата и председник Српског спољнополитичког круга Милисав Паић објашњава да је сигнал врло јасан — и једни и други желе што брже решење косовског питања.

Сасвим је друга ствар како Америка види то решење, а како Немачка, јер га обе гледају из угла својих интереса.

„И једни и други желе да се овај проблем што пре реши и да Косово добије свој статус у НАТО-у и у Уједињеним нацијама као независна држава. Отуда заједничко саопштење и поред евидентно различитих ставова о питању како доћи до тог решења. Америка је у том погледу прагматичнија јер је за њих Косово интересна зона пре свега због НАТО-а и геостратешког положаја“, наводи Паић.

Када је реч о Немачкој, наш саговорник објашњава да ова европска велесила има донекле страх да би се било каква измена везана за Косово одразила на Балкан, а и шире.

„Немци сматрају да би, ако би се решење са Косовом тражило у правцу измена постојећих граница или нечег сличног, то довело до домино ефекта који би могао да се одрази пре свега на Македонију и Босну и Херцеговину. Дакле, да доведе до неких етничких проблема. А ако би до тога дошло, то би био проблем Европе и пре свега и Немачке и Француске. То Немцима у овом турбулентном времену за ЕУ никако не треба. И ту се Америка и Немачка мимоилазе у мишљењу о питању решавања статуса Косова“, напомиње наш саговорник.

Паић не бежи од тога ни да се, на неки начин, преко Косова сада Немачка као европска и Америка као светска сила, надмећу која ће ставити „кључ у врата“ питању Косова, јер од тога може да зависи даља перспектива Европе уопште.

„У том контексту, Немци стално Србију притискају тиме да она нема куд осим у Европску унију, а да ли ће у њу ући, зависи од решења питања Косова. То је помало лицемерно јер, са друге стране, кажу да од уласка од ЕУ нема ништа, пошто је 2025. само оријентациона година“, подсећа Паић.

Од великог значаја је и чињеница да се Европски парламент распушта 16. априла, што значи да је остало мање од 10 дана да се постигне споразум Београда и Приштине, у шта је тешко поверовати.

Другим речима, ово значи да ће до краја јесени бити празан простор и цео случај мораће да сачека нову администрацију. Ако победе националистичке струје у ЕУ, постоји код неких оправдан страх да се после тога више никоме неће журити да се нађе решење за Косово.

„Такође, треба напоменути да је овде и битка која се води и око Србије преко Косова, због страха од руског утицаја“, закључак је нашег саговорника.

Група седам је окупљање министара финансија седам индустријализованих земаља света. Формирана је 1976. када је Канада приступила тадашњем Г6: Француска, Немачка, Италија, Јапан, Уједињено Краљевство и Сједињене Америчке Државе.

Ово је моћна група која не укључује ниједну земљу у развоју. Ове земље представљају 58 одсто глобалног нето богатства са 317 билиона долара. Исто тако, земље Г7 представљају више од 46 одсто глобалног бруто домаћег производа (БДП) на бази номиналних вредности, и више од 32 одсто глобалног БДП-а на бази паритета куповне моћи. Европска унија је такође представљена на Г7 самитима.

Министри финансија ових земаља сусрећу се неколико пута годишње да би разговарали о економској политици. Њихов рад је подржан редовним, функционалних састанцима званичника, укључујући и заменике министара финансија Г7. Ову групу не треба мешати са Г8, која представља годишње окупљање шефова владе горе наведених земаља заједно са Русијом. Овога пута, Група седам је расправљала и о судбини Косова.

rs.sputniknews.com

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.