СЕЋАЊЕ НА НАТО ЗЛОЧИН У НОВОМ ПАЗАРУ: Марко Симић данас би био момчина…
Мали Марко Симић данас би имао 18 година, спремао би се за прво бријање, за матуру, за први излазак са неком девојчицом, сањао снове дечака, правио планове за будућност…
Пре равно 16 година, мали Марко, који је тада имао само две године и 11 дана погинуо је од НАТО бомбе у сред Пазара, у очевом наручју! Страдали и он и његов отац Владан!
– Не могу Марка да замислим како би изгледао данас, са 18 година… Као момчића… Сећам га се из оних дана, Владан и ја правили смо травњак око куће, он је трчкарао около, чаврљао – „тата и стрико саде траву да нам буде лепо“ – кроз грч, живих сећања, прича Марков стриц, Владанов брат Дејан.
Оног дана, Владан, који је био у резерви, имао је слободан дан узео је малог Марка, изашли да прошетају, свратили су до Дејанове и Владанове продавнице ауто делова у центру Пазара…
НАТО бомба, испаљена са авиона пала је у 13 и 35… Погодила стамбену зграду у центру града, месару, продавницу ауто делова… Погинуло је 11 Новопазараца, 12 је повређено…
У тренутку када је пала бомба Владан је у рукама грчевито држао малог Марка, покушавајући да побегне у унутрашњост продавнице…
– Био сам у стану, на трећем спрату, кад су се чули авиони потрчао сам ка ходнику… Онда је пукло, нека сила повукла ме је ка прозору, одлетео сам увис, тек после видео сам отисак ципеле на плафону… Улазна врата завршила су у кухињи… Био је дан, а пао је мрак, пузио сам ка излазу, онда се са степеништа скотрљао у неку рупу – прича Љубинко Сретеновић, коме је гелер тешко повредио врат, и дан данас десна рука му је скоро непокретна, не може главу да окрене…
Драгомирка Биорац (39), новинарка , кренула је на кратко до куће… Кад су се чули авиони, утрчала је у улаз зграде Р 74 у Улици Стевана Немање…
– Николи тек четири године, Наташи девет, Марији осам, осташе деца без мајке, ја без супруге… Рана жива и данас, исто као и првог дана… Шта да мислим о онима који су то урадили… Жалије ми је било када је десет дана после њене погибије, из Нолита, где је била запослена, стигло решење о престанку радног односа – прича Родољуб Биорац.
Зграда у центру Новог Пазара, погођена бомбом 31. маја 1999. године, обовљена је, на трагедију подсећа само споменик испред, од црног мермера, на њему имена 11-оро страдалих.
– Волили би да се један вртић у Новом Пазару, забавиште назове именом нашег Марка, да тако сачувамо успомену на злочин, нисмо за сада успели у тој намери – каже Марков стриц Дејан.
Погинули
У Новом Пазару, 31. маја, од НАТО бомбе страдали су Марко Симић (2), његов отац Владан (30), Дејан Милошевић (27), Ђорђе Пантовић (24), Драган Симовић (46), Драгомирка Биорац (39), Радун Вранић (47), Звездан Јајић (32), гимназијалац Марко Рогљић (16) који је страдао на путу до школе, Голуб Ратковић (32), ватрогасац, Миодраг Никић (29)…
Повређени су Бојана Алексић, Мићо Јанковић, Љубомир Сретеновић, Саша Кулунџић, Иванка Балшић, Тиовилка Луковић, Новка Пајовић, Алмир Етемовић, Филип Пајовић, Исмет Турковић, Мејрема Дупљак и Десанка Јемуовић.
Ђорђе требало да се жени
Мој брат Ђорђе погинуо је овде, у месари, на радном месту… Имао је 24 године, планирао да се те јесени жени… Рана непреболна док смо живи, и ја, и мајка Драгица и наш отац Србољуб и сестра Марија. Зашто, питамо се све ове године, када у близини нема војних објеката, када је касарна скоро да километра одавде, али, они су сила, они могу да раде шта хоће, да убијају, бацају бомбе – каже Марко Пантовић.
Тагови: Бомбардовање, Марко Симић, НАТО, Нови Пазар, Погинули
